Tag: zapisnuti

Vukašin je rođen 1937. godine, u oktobru. Ubrzo se porodica povećala za još dva sina. Imao je Vukašin četiri-pet godina kad je ostao bez oca Dušana. Ostala je majka Draga da u ratnim okolnostima podiže đecu (njega, Draška i Sloba). Otac je u stvari interniran u Hitlerovu Njemačku početkom četrdeset […]

Jednom je Malarme izašao na ulicu, zaustavio prvog prolaznika stavio mu pod nos jednu svoju pesmu. “Molim Vas”, zamolio je, “Recite mi šta sam hteo da kažem ovom pesmom?” Desilo se da je prolaznik bio izuzetno obrazovana osoba. Detaljno je analizirao stihove. Malarmeova poezija mu je bila poznata. Malarme je […]

Imam u svojoj biblioteci knjigu onog Đorđa Stanojevića. On je objavio u SKZ svoje rukopise iz optike – kompilirao je elementarne zakone koje su poznavali i Stari Grci, ubacio još po nešto, dodao vješto nacrtane skice. Mi ga titulišemo kao fizičara, ali to je sa malo osnove, baš kao kad […]

Godine 2014. država je posegnula u penzionerski džep. Do sada, jednoj kategoriji penzionera opljačkala je znatna sredstva, po nekoliko hiljada eura svakom penzioneru. Nasilnički zakon pljačke oročen je bio do kraja 2017. Ni u maju 2018. penzije nisu vraćene na nivo u trenutku početka pljačke. Naše merodavno telo (Neki Savet) […]

Naučno istraživanje. Sporo u mučno napredovanje. Sumnje. Svaki korak napred usmeren je tragom na kojem se vide otisci dva nezaobilazna pitanja: ZAŠTO? ŠTA AKO?

Nedavno je ocijenio književnik i književni kritičar, profesor Mihajlo Pantić, da su dva jugoslovenska pisca “potrošena”. Mislio je na Mihaila Lalića i Oskara Daviča. Nejasno je zašto je upario baš ova dva pisca. Ništa zato. Mihailo Lalić je autor Lelejske gore. To je roman za koji postoji mjesto u kolekciji […]

Odrede Dan bezbednosti na drumovima ili nešto slično – pa se raspričaju. Tako saznajem: U Evropi svakih šest minuta neko pogine na putevima, 230 osoba svakog dana, 83000 ljudi svake godine, saopštila je Svetska zdravstvena organizacija povodom Svetskog dana sećanja na žrtve saobraćajnih nesreća. Jeste tužan danak! St(r)atistika. Onda sledi […]

Francuz Taton bio je 2009. u Beogradu. Poslednji put, zanavek. Došao kao navijač. Njegov fudbalski klub izašao je na mejdan nekom našem klubu. Grupa kriminalaca koji se izdaju istpo kao navijači, ali navijači naše stvari, ubila je tad mladića Tatona. Jer je kontranavijač viđen za odstrel. Ma ubili su ga […]

U Budimlji postoji kanjon rečice Ponor. Taj lokalitet zovemo Klisura, a po potrebi i Bojčića klisura. U porodičnim spisima imamo podatak da je tamo tragično nastradao moj stric, još kao dječak. Mikova priča: “Poslije Kosta (1909) rodio se Krsto. Krsto se satro u klisuri, krava se survala preko njega; glavu […]

Godine 1907. napisao je Aleksa Šantić pjesmu Pod vrbama. U kojoj zbirci? Ma, nije bitno: sve njegove zbirke, osam na broju, sa naslovom su Pjesme! Ovako počinje ta ljupka lirika puna čežnje: Sjaj đurđevske zore rane Padao je preko strana, A ti kradom gazila si U rijeku ispod grana. I […]

Totalitarna društva drže da su truizmi (“očigledni” fakti) istiniti. To simetrično i lepo stoji kad se napiše engleski: Truisms are true. Težak je bio Kopernikov status u njegovoj novoj astronomskoj misli, kad stvari već stoje tako sa javnim mnjenjem. Pojedinac negira ono što je svima očevidno, hm. Svi jutros vidimo: […]

U mojim teškim danima (mart 2018) čitam debelu knjigu: kolekcija svih priča Ive Andrića. Svaka njegova rečenica svedoči o brizi za čist, razumljiv, izražajan jezik. Svaka njegova priča potvrđuje istinu da priča ne sme biti dosadna i kao takva banalna; neinteresantna priča (a interesantna je tek ako smo ljubopitljivi i […]