Komentar za početak

Trpež i krpež pola sveta drže. (Gde to vidiš majketi? 50% je davno stiglo na 90%. )

Zapisnuti!

VEHABIJE

Ortodoksne vehabije ne priznaju zemaljske zakone, pa ni zakone saobraćaja. Čujem da je poginuo njihov ideolog iz Bosne, jer je ignorisao semafor…

Paradoks: On je dokazao svoju tezu da samo Bog propisuje i o svemu odlučuje. Pa i o smrti njegovog apsolutizatora na Balkanu.

Svojim krajem pokazao je ispravnost svog učenja. Skup dokaz.


Pomolak tora, ali napuštenog

КАКО СМО СЕ ФОЛОВАЛИ

Српкиња је рекла:
Још од Стевана Сремца
Књижевност нам је без премца.

Професор физике
Држао је придике:
Од баука природних наука
Отргао нас је Тесла Никола;
Сам је попио пехар знања
(добро, до пола).

Још чујем
Историчарев глас рески:
Ми смо народ не-бе-ски.
По науци историји:
Срби народ најстарији.

Фискултурник мисли,
Најбржи смо на свету.
Само (само!)
Мрзи нас да тренирамо.

Саплеменици, милиони:
Станимо мало
Пред огледало!
Видимо ли на нашем челу,
Збиља,
Траг Божјег Штамбиља?
Ген наш не дају
Мама и тата;
Из ризнице је
Светог Ината.



Negantesima valja reći ne

Naučna misija ili ručna komisija?

Hoću pišem o sjaju neoracionalizma. Građani Crne Gore glasali su 21. maja 2006. Te svijetle neđelje, birališta su zatvorena u 21 čas. Valjda nepun sat potom, CeSID organizacija i prateća omladina objavilili su prognozu da su suverenisti pobijedili. Uprkos nekim netipičnim okolnostima koje se tiče strukture biračkog tijela, kao i geografske distribuiranosti političkih boja, uigrana ekipa statističara bila je na visini zadatka; ubjedljivi, samopouzdani i kulturni. Pogodili su, kao i uvijek do sada.

Suprotni tabor, prije svih drugih glavni opozicioni prvak, odmah je preventivno naružio ovu organizaciju (“mi znamo ko su oni”). Na fonu emotivne insinuacije i metodičke drskosti prepoznali smo dublju suštinu ovakve reakcije. Upućuju gubitnici na politizaciju prebrojavanja glasova. A međutim:

Ozlojeđeni su na nauku. Bolje nijesmo ni očekivali.

Progovorimo neku riječ u odbranu nauke! Pogledajmo, koji grijeh su to počinili, u noći istorijskog Referenduma, ljudi novog senzibiliteta?

Omladinci su na osnovu uvida u 15% listića dali prognozu sadržaja svih listića, i to sa impresivnom tačnošću od jedan posto! Pritom su razgovijetno u sažetoj formi objasnili gledalištu postulate korišćenog metoda.

Da pokušamo da naučno-popularno uprostimo uvid u suštinu: Zamislimo da je svaki sedmi glasač glasao javno. Iz tog podatka “strani plaćenici” nam kažu kako je glasalo i cjelokupno glasačko tijelo; pritom pogriješe samo kod jednog glasača na svakih stotinu glasača (u drugim okolnostima, pogriješe i osjetno manje; vrlo često greška ne prelazi nekoliko promila)! Bravo!

(Onda nam kamera prikazuje razjarene oponente; mladom čovjeku koji nas podučava egzaktnosti kažu ovi na-putu-da-izumru mamuti: “Mamu ti!”)

Emocije isfrustriranih političkih učesnika ozbiljnog državnog posla svakako štete stabilnosti izuzetnog jednog instituta, instituta egzaktnosti. Loše je, posebno je loše, što i inžinjeri među političarima ne shvataju da su statistički zakoni takođe – zakoni. Veoma pouzdani statistički zakoni su uzor savremene fizike. Skupovi sa velikim brojem objekata imaju svoju unutrašnju logiku. To je tvrda logika, koja ne iznevjerava. Posebno, naučni metod je u stanju da ukaže i na granice moguće greške. Zato su mladići rekli: ne očekujte da će ručno (karikaturista Koraksić bi rekao: pomoću računaljke) prebrojavanje dati radikalno drugačiji ishod; rezultat neće pasti ispod 55%. Tako je i bilo. Pošto ti vazda-oprezni prognozeri dosad nijesu ni jednom pogriješili, mrzost na njih, nema sumnje, samo je ispoljavanje klasične malicioznosti. Što ona silna gomila analitičara, uvodničara, savjetnika i eksperata po svu dugu izbornu noć na TV ekranima bdije? Cesidovci do 22 sata urade posao i idu na počinak, kao uredni porodični ljudi, mirne savjesti.

Strano je kad emotivni starci graknu na racionalnu mladost. (Još bi se i dalo razumjeti da se suprotno događa…) Primijetimo, što sve nijesu bili u stanju da insinuiraju na adresu (u mladosti tu i tamo zaista raskalašne) gospođe Sefereje. Svaki razgovor skrenu koliko treba, da ocrne sada upokojenu gospođu. Bar jedan je na taj način, konkurišući za ambasadorsko mjesto, popunio svoj kukurikulum vite (ispravno odštampan termin). Ali za nasljedstvo gospođe Sefereje su zainteresovani, o! Pardon:

Zar ne liče na nekoga ko svesrdno pomaže da se namjerno razbije skupocjena vaza, pa onda skuplja parčiće po podu, i ljuti se što od krhotina ne može da rekonstruiše makar bijednu ćikaru? Da, takvi se prijavljuju Evropi, ljuto osporavajući domovinu Crnu Goru, da čuvaju zajedničku državu.

Osporavaju i simbole postojbine. Posilni, taman što su oprali maskirne uniforme pojedincima koji su se prekjuče vratili s lijeve strane mutne vode Drine, alergični su na crvenilo crnogorske zastave. Ne prepoznaju orla s grba, lavu okreću leđa. Njima velim: Gospodo, to je crnogorski grifon! Grifon? Lavlje tijelo sa orlovskom glavom; čest likovni motiv u starim kulturama (Egipat, Vavilon, Krit…). Demon, čuvar bogova. Legenda kaže:

Naši preci, Protocrnogorci, od olovnih slova Štamparije pravili su puščana zrna. (Agilni Đurađ Crnojević nabavio je novu tehnologiju pečatanja knjiga samo tri godine poslije Gutembergovih epohalnih pronalazaka.) Došlo je vrijeme da se obrne logika: Pravimo slova, od olova kojim su u izobilju raspolagali magacini Sedamdesetsedmog bataljona! Evo prave teme gdje opozicija može biti konstruktivna, evo posla i za vlast i za kritičare. A regularnih demokratskih izbora će svakako biti, neki će već i brzo doći. Samo:

Lijepo je sanjati o ovom: U budućnosti se neće provoditi zamorne procedure ručnog prebrojavanja svih glasačkih listića. Statistika će zauzdati političke ostrašćenike. Brojanje kao bukvalna djelatnost biće napušteno. Biće dovoljno da se objave statističke predikcije i da pragmatički bude objavljen rezultat volje glasača. Možda će se napustiti i ideja masovnog izlaska na birališta! Dovoljno će biti da otvore reprezentativna biračka mesta. Demokratija će postati jeftinija i brža. To će biti dobitak za sve, u okolnostima kad ne možemo ili nećemo da otklanjamo i evidentne nedostatke sistema opšteg prava glasa i slična uopštavanja.

Sjećate li se onog Njegoševog lika koji se vajka: prisuka sam pedeset godina. Da vesele li zgode u epskom trenutku! Druga su to bila vremena, pa su rijetke bile prilike da se ostari. Svaki dan su na televizijama likovi koji su prisukali i znatno više od pola vijeka, pa ih ne mrzi da idu ovamo ili onamo, u ovaj ili onaj centar – kako bi doprinijeli sijanju nevjerice u neminovnu pobjedu novovjeke osjećajnosti koja je ozarena sjajem neoracionalizma, a ne neonacionalizma.

Njima velim na čistom crnogorskom jeziku: da su najprvi u najgoroj disciplini – sputavanju potomaka. Jeste, liče na učitelje koji okreću leđa učenicima. (Takvima kuku.)

Jednom smo, ne tako davno, bili u prilici da citiramo inspirativnu misao Čarlsa Darvina koji veli da Republika ne može uspjeti ako ne raspolaže kritičnom masom ljudi prožetih principima pravde i časti.

Tada smo ovaj citat ponudili uz malu zebnju, i da opomenemo. Danas, poslije Referenduma, citat ponavljamo uz uzdržan trijumf, a opomena neka ostane…



Pomolak viteza

šIBICAREVI

Tamo gdje je, birali smo ga samo na osnovu rezutata – ako su rezultati – nastalih kao naučno pregnuće. Za kratko vrijeme, tri puta, iskoristio je mikrofon u naučnoj kući, ako je naučna kuća, da nam poruči, nama koji živimo od nauke, ako je nauka i ako živimo od nje, da je on vjernik, samo vernik, tako mu bog pomogao. Svako dostignuće se može osporiti, ne može se osporiti dostignuće, da je neko vjernik. Jer je to postulat. Je li to taj grudobran? Ako je to taj grudobran, onda naši carevi nijesu goli, naši su carevi šibicarevi.


Pomolak mišljenja

MISTERIJA ŠARENIH KOЊA

Najslavniji šareni koњ jugoslovenakih zemaљa je Šarac Marka Kraљevića. Marko je najveći junak i nepobjedivi megdanџija. Šarac je njegov saputnik i sapatnik, koњ nad koњima. Odakle Marku Šarac?

Marko je jednom putovao za grad Kostur. Postoji li to mjesto? Pitaњe je suvišno na Balkanu. Susreo je neke kiriџije i kupio od njih šareno, gubavo ždrebe. Vidio je u њemu budućeg dobrog koњa. Odmah je testirao životiњu. Uzeo ga je za rep i pokušao da omane oko sebe; gubavo se ždrebe ne dade pomaći sa mesta.

Marko je ždrebe izliječio. Potom ga je naučio da pije vino. Zdrav koњ koji je podnapit može naravno i da poleti. Možda je dobio krila i iz zavisti – nije podnosio da je boљi od njega onaj Jabučilo. Šarčeva su krila bila nevidљiva (ništa neobično, čitali smo i da su na pijacama prasad teža nego na vagi, jer im je težina iznutra). Upotrebљavao je šareni Markov koњ svoju stealt tehnologiju samo u teškim konfliktima.

Šarac je bio i gizdav koњ, neobične lepote u dlaci i telu. Hod mu je bio kraљevski, kas viteški, a galop vilinski. Šarac je bio moćan u svemu.

Izuzev u seksu. Nijedan konj mu nije mogao umaći, ali kobile su mu umicale. Kako sad?

Prosto osvrtanje nam govori da je šarenih koњa malo i sve maњe. To zapažaњe nije od juče. Stiglo je i u poslovicu da uđe. O tome govore pisani tragovi od prije dvesta godina. U Gorskom vijencu (stih 2416/7) kaže serdar Vukota: „Trag se grdni њegov iskopao / kako što je šarenim koњima“.

Tako, Šarčevi potomci, nepobjedivi na megdanskim poљima, ispali su iz evolucione trke. Da li nam ovo nešto govori?

Misterija dobija na maglovitosti ako znamo da surova darvinistička procedura nije sustigla i neke druge šarene vrste. Ne možemo se otresti paščadi šarova. Svrake će nas nadživjeti. Krave šaruљe su ukras zelenih livada.

Dakle, šarac –ne. Šarov – da.

(Mada, medved panda nema blistavu perspektivu. To je ipak kineski problem.)

Foto: Šareni koњ. Relikvija na biološkoj nizbrdici ispod dalekovoda, simbola modernosti.


Pomolak lisca

RITER(N)

Nemajući časnog izbora, prešao je s koњa na magarca. Svi pošteni magarci su mislili da je to Њegova degradacija. Logika je na mestu: da nije tako, On bi promenio redosled upotrebe tegleće marve. Uostalom, i smisao narodne izreke je u tome.

Među koњima nije bilo takve jedinstvene ocene postupka. Obični brdski koњi prećutno su se složili sa razvojem situacije. Dosta neishraњeni, zadovoљno su rzali – teret sa њihovih leđa prešao je na nečija tuđa. Lakše se diše, a šta će biti sutra, videćemo. Tako je rezonovala ova povelika grupa iz klase tegleće stoke. Ja koji znam podatak da takav jedan koњ raspolaže sa samo pola koњske snage, imam razumevaњa za površnost stava.

Drugačije su reagovali uhraњeni, nalickani koњi sa parade. Vazda iščešagijani, brinuli su za svoj status posle važne personalne promene. Њihov posao nije tako težak, ali odgovoran jeste – ako se te dve stvari smeju olako podvajati. Izvesna rutina paradiraњa je od značaja, te se sa zebЊom gleda i na najsitnije promene. Ali odlučno negodujuće њištaњe nije se čulo. Dramatičnih perturbacija u њihovom životu i radu, čini se, neće biti. Ta ko god dođe, trebaće mu parade! Ene. Nikad nije bilo da se nije paradiralo. I nikad neće biti da se neće nekako stvar zakititi! Tako da se reakcija paradnih koњa može shvatiti i kao prećutna. Opet, ne mogu sebi dopustiti da direktno kritikujem to ponašaњe. Ni ja bogami ne rizikujem svaki dan parče hleba, tj. mericu zobi. Za paradne koњe, izreka: s koњa na magarca poprima ton zle slutњe: napusti paradu, te na џadu! Hvala lepa.

Poučno je bilo ponašaњe takozvanih državnih koњa. Enormno krupni, svakako uhraњeni, odlikuju se postojanošću (možda su samo tromi?). Služe da povuku, kad zatreba, snažno u jednom pravcu. Oni su strategijski koњi. Ne pocupkuju, ne vrpoљe se.

Bog zna kako se i razmnožavaju. Ali nikada nije bilo da ih nedostaje. I slava Svevišњem da je tako. Postojanih poslova i krupnih pravaca i temeљnih poslenika mora vazda biti ako smo ozbiљni. Kako su se oni poneli u celoj  koњsko-magarećoj stvari? Povukli, i još vuku, dok im ne kaže dosta. Zameram li ja nešto њima? Ne. To su koњi sa kalpacima. I nikada se nisu izdavali za lipicanere. Kad rekoh lipicaneri! Šta naglasiti o њima? Ništa, za ovu priču nisu važni. Oni su ergela. Specijalna ergela. Specijalna ergela za specijalne namene. A često i ne viđaju belog dana, spremajući se za sudњi dan. Nisam obuhvatio sve učesnike u koњskoj populaciji. I ne moram, ni svi koњi nisu zaslužni, kao što ni svi zaslužni nisu koњi.

No, pošteni magarci sa početka priče ipak nisu u pravu. Mada postoji bojazan da olako izričem kvalifikacije, postoje, i te kako, i nepošteni magarci. Њima je s početka bilo jasno da će koњ biti sipљiv, a magarac prerasti u pegaza. Može li magarac da se očas transformiše u pegaza? Ko je god čitao grčke mitove, zna da može. Kako li je tek tu lekciju savladao neko ko svako malo skokne do Grčke! Hoću da kažem da su nepošteni magarci ne samo videli pravu suštinu smera koњ-magarac, nego su je i kamuflirali. Da Milo Zlo ne čuje!   Treba biti objektivan, ne samo kivan. Jes za ponos kad je jedini izlaz onaj najboљi. Veština veštice! Kad se takva akrobatika dogodi šahistima, partija se nazove: večno zelena.

Kad se to narodu dogodi, partije se zapamte kao temeљno nezrele. Samo, budimo nemogući i ne tražimo realno; pitam ima li snage u riteru koji se uspešno ritnuo na narodnu izreku? E.


Aforizam (ponekad u boji) za kraj

Takva su bila vremena: narod je iznjedrio dva najpoznatija političara. Logički paradoks je razriješio snajperista.
>