Komentar za početak
Um caruje, snaga klade valja. (Ovo se neko zajebava. Snaga caruje, umni klade valjaju.)Zapisnuti!
KAKO MOLIM?
“Želmo da kriminalci budu u mraku i ne znaju šta policija zna i zato smo korak ispred njih”, rekao je ministar unutrašnjih poslova Stefanović novinarima u Hajatu.
Kako? Da nevaljalci budu nevidljivi? Da idu na samo jedan korak iza policije? Ko vodi kriminalce?
Ne. Osobe u mraku savršeno vide šta se sve dešava u osvijetljenom prostoru.
Kriminalcima u mraku ne trebaju fantomke.
Pomolak tora, ali napuštenog
КАКО НАСТАЈУ ПОМАМЕ
To Guard Black
Кад први неће а други не сме
И мисле: то је нешто тајно,
Ја ћу вам рећи тајну помаме:
Помаме настају једноставно.
Узму се, рецимо, ципеле круте,
Изнутра топле, сјајне с лица,
У њих се ћушне… мудријашица.
И шта да ради тако сама
У дивним, крутим ципелама?
С црном косом и ружама?
Зато у помаму уђе Мама,
Зато у помаму уђе Тата,
Зато јој додаш Синовца ил Брата
Или све скупа, да срце моје
Не буде тако тужна и сама
У дивним, крутим ципелама.
Мама се гизда, Тата се обрел
У реч ужасно далеку – у Израел.
Синовац је увек на телевизији,
Брат је бесумње у скупштини
(или још боље у хипокризији).
И тако иду сати и сати
И Мама неће новац да врати,
А Тата? Као и сви пирати!
Синовца нема са телевизије,
И Брата нема из хипокризије,
И шта да ради тако сама
У дивним, крутим ципелама?
Због туге на том дивном лицу,
Да поправи психичко стање:
Доведимо јој другарицу
(на пример, из Азање).
Кад она дође, шта ћеш више?
Због чега уопште да се дише?
Negantesima valja reći ne
Još nema zabune među dahijama
Navršilo se deset godina od kako sam, jedne subote u ranu jesen, noseći ceger za pijacu kročio iz sokačeta Mihajla Iveše na trotoar Karađorđeve ulice u Kragujevcu. Pogodi me teško ruiniranje kuće na uglu u kojoj je jedno vrijeme (1863-65) živio pjesnik Đura Jakšić. Za života, siroti buntovnik je iskusio šta znači vlast cinična i bahata; nijesam shvatio najbolje potrebu da i sjećanje na njega bude cinično i bahato. Napisao sam, onda, malu satiričnu pjesmu I ovaj znamen zemlje Srbije koju sam, sjetan, čini mi se završio ovako:
Gledam kamin: tama gori.
Nahereni, crni rog
Sjenku krije, ona zbori:
Ne da đavo, ne da bog.
Hoćemo li tužnog Đuru
Još jedanput kao kantu
Iznositi na torturu:
šutirati u Sabantu?
Ali sam se ljuto prevario! Stižu ovih dana do mene vijesti da za pjesnika nema mjesta ni u Sabanti. Spomen-bista Đure Jakšića koja je stajala u porti manastirske crkve na zelenom Liparu – uklonjena je; za nju nema mjesta u manastirskom kompleksu zbog, navodno, pjesnikovog ovozemaljskog nedostojnog života.
Đura je živio kratko, 46 ondašnjih godina. Ipak, slikajući i pišući uradio je mnogo. Kad danas čitamo njegove zbirke, nemamo kud nego da se frapiramo koliko je tamo loših stihova. Ali sa nekoliko naslova postigao je nesumnjiv umjetnički domet. I nemoguće je, nakanjec, ne biti zadivljen ukupnošću njegovog djela i impozantnošću integriteta te stvaralačke ličnosti. Pa čime je ovaj popin sin toliko iznervirao kler da se grijeh njegov ne može zaboraviti ni poslije vijek i frtalj? Jeste, nailazimo na ljute sintagme (Pudljivci hudi! Lažljivi psi!), na jetke karakterizacije popova, birova i beamtera. U zaostavštini, kako li, pronađena je sjajna pjesma Kaluđeri. O mandarinima i da ne govorimo. Pročitajte još jednom snažnu viziju Jana Husa i slobodno ju s mojim dopuštenjem iščupajte iz istorijskog konteksta!
Možda ima nešto preče? Nevoljni Đura Jakšić autor je onog ogorčenija Padajte, braćo! Bard je ljuto korio sugrađane i vlast za indolenciju glede stradanja djece koja su – onamo namo! Pale su i teške riječi: Mi nesmo braća, mi Srbi nesmo! U svojim mračnim i gladnim noćima Đura piše dramu Jelisaveta knjeginja crnogorska. Kako se usudio da izbjegne u naslovu Knjeginja Srbska?
Ali sam ja imao namjeru da govorim o godini 1867. Na sve četiri strane svijeta, u vremena ona praktikovali su vladari na dvorovima svojim organizovati književne večeri, gdje su se recitovale pjesmice mile ušesima carskim. Postojali su carski pjesnici, vješti u sastavljenju oda. Vidim i našega Nikolu gdje u cetinjskim sumracima učestvuje u sličnim kamernim priredbama. Naš je vladar njegovao jednu specifičnost! Sam je pisao stihove i sam čitao. Nije da mu je manjkalo poltronskih piskarala, mogao je na ljese angažovati raznih sarajlija i medakovića. Ali je najviše cijenio samog sebe i najbrže je funkcionisao kad je sam zapisivao svoje ideje. Tako je po prilici riješio da zabavi svitu patriotskim obećanjem da će organizovati turistički ratni pohod… do Prizrena. Naravno da su se te večeri godine 1867. na mrtvo zabavljali velikaši u dvoru pod Orlovim Kršem.
(Đe da nađete danas tu literaturu i pogledate o čemu se zbori? Kad se mora, otvorite one uvoštene svetosavske sajtove Interneta i među mnogo istorijske truleži, po vonju, natrapajte na Nikolinu zafrkanciju.)
Pjesma počinje kratkom reminiscencijom na šećerli mit o razorenom carskom dvoru, koji je bio stjecište junaka (ajde, bogati). Gdje je lociran dvor? Onamo, namo – za brda ona! Bez oklijevanja, budući da je identifikovana autentična svetinja, druga strofa poziva na krstaški marš pod oružjem do onamo, namo. Cilj je da se sa ruševina priprijeti vragu, ali i da se svrati u Dečane kako bi se prisvojio Raj za ratnike koji idu na srpska polja, koja su bojna. Pogovora nema, jer starac Jug objašnjava šta je sveti dug (aplauz u plavom salonu). Premilosni vladar je oduševljen dobrim prijemom recitacije i brzo dopisuje još jaču strofu u kojoj obećava tupljenje oštrica hrišćanskih sablji u procesu sječe turskih vitih rebara (za brda ona). Nikola je tu zastao i sjetio se da junačke pjesme nema ako se ne pomene grob, a obavezna rima onda nalaže angažovanje riječi rob, što uostalom možete pročitati i kod Đure na 28 mjesta.
Tih godina je vladar Nikola bio često zabrinut za slobodu svoju i svoga naroda i Crnogorci su vodili ljute bojeve za odbranu nezavisnosti domovine Crne Gore. No dobro je kad smo zabrinuti i za sudbinu svoje braće. Prirodno je da briga raste kad su braća daleko, onamo namo. Sjajno je kad je ljubav uzajamna. Avaj, umjetnički učinak Nikolin u pomenutoj pjesmi je bio i ostao minoran. Nema razloga da se i danas pominje to dvorsko šepurenje. In komedija res!
Da li je, mimo romantičarskog zanosa, postojao i konkretan događaj namo da Nikola zašilji pero? Nije. Evo, te iste godine Jakšić na Liparu vodi interesantne razgovore sa ticama, posebno insistirajući na pitanju da li ih je, slabe, progonio svet? Bijaše prošlo pet godina od onog zanosa (koji mu se nije isplatio) da treba pomoći ljudima ‘u veljoj bedi, smrti i krvi”.
Politička nejač, isturena odjeljenja svetosavskog unitarizma u Crnoj Gori (nedotavna metafizička tumarala), danas hvale pjesmuljak Nikole Petrovića, dugovječnog kralja, naslovljen Onamo, namo, pljujući uzgred državna znamenja Crne Gore. To je ona opozicija koja vazda ima sedamdeset i sedam vještina za mamuzanje progresa u Crnoj Gori. Predlažu da se to lažno hodočašće proglasi himnom unije država Srbije i Crne Gore. U isto vrijeme, njihovi nalogodavci iz Srbije satiru i samo sjećanje na čovjeka koji je zavapio: Krv dece vaše gledamo mi!… Mada sumnjam da se odvažni čelnik romantizma prepao kvazihristijanizovanih postkomunističkih jakšića, evo mu jedne vremeplovne poruke ohrabrenja:
Spavaj Đuro, i ne žali;
Čašom rujnog tugu zali”!
P.S. Ana radi u butiku
A Milu su silovali.
I još: Gajeći prezrenje prema dahijama ukloniocima ‘nedostojnih” bisti koji neviđeno koherentno djeluju po tragu načela Kad-Tad-Nećeš-Biti-Postojao, uzalud pokušavam u isto vrijeme da pojmim koja je to potreba, koji je to novac, kakve su to i kome usluge, kojim amikusima, – da se moraju izvlačiti toliko usmrdjele ribe ‘dostojnih” ideja koje plutaju po našem političkom pokvarijumu?
Pomolak viteza
KOERUPCIJA
Erupcija je iznenadno i obilno proizvođenje nečega (prema Vujaklijinom leksikonu). Kaže se erupcija vulkana Vezuva, erupcija narodnog gnjeva, erupcija oduševljenja. Korupcija je potkupljivanje radi realizacije nekog cilja, nelegalnim sredstvima. Mnogi umni i upućeni ljudi upozoravaju da je u ovoj deceniji metastazirala korupcija u skoro svim sferama našeg društvenog života. Pominje se sudstvo, zdravstvo, pa sve češće i školstvo. O politici da se i ne govori. Već postoje i suptilne analize pojave, što se ne bi moglo reći za prijedloge mjera koje bi sigurno dovele do željene sanacije u dogledno vrijeme. Naš cilj u ovoj crtici je mnogo skromniji: da prijedložimo riječ za erupciju korupcije; to je bez sumnje koerupcija. Ne treba biti ni pretjerano skroman: imenovana pojava se već da na neki način zauzdati.
Pomolak mišljenja
INTELEKTUALNA REZONANCIJA
1. Ivo Andrić piše u Travničkoj hronici:
Davil se dugo kolebao između jave i sna, jer su snovi imali više veze sa javom dosadašnjeg njegovog života, a sadašnja java ličila pre na neki san u kom čovek biva naglo bačen u čudnu, daleku zemlju i doveden u neobičan položaj.
Ova misao izaziva sećanje na čuveni Geteov stih iz Prologa u Faustu:
Was ich besitze, seh ich wie im Weiten,
Und was verschwand, wird mir zu Wirklichkeiten.
U našem prevodu:
Šta imam, u daljini spava,
A što iščeze, moja je java.
2. Negde u memoarskim zabeleškama sjajno opisuje Mihailo Lalić jedan svoj strah iz djetinjstva. Iz potaje, u kući, gleda dječak kroz zvirinke prozorskih zastora: ide čovjek pored rijeke. Ekspedicija koja pljačka i za sobom sije glad i smrt.
Na prvi pogled ništa naročito: rijeka i, s one strane, šljive, kuće, uzbuna među kokoškama ispod oraha; putem korača osrednji čovjek u plavetnim dimijama i crvenom džamadanu, za njim Švabe s puškama i torbacima…
Pred očima nam je antologijska pjesme Brane Petrovića Ide čovek pored reke:
Ide čovek majko moja najstarija država
ide crkva porušena ide lađa bez posade
Ide groblje svih vremena prah i pepeo
sklanjaj decu majko moja ide zločinac
Kakav potresni literarni dublet!
3. Pamtimo dobro one slavne stihove iz Hasanaginice:
Šta se bijeli u gori zelenoj?
Al je snijeg, al su labudovi?
Danac Hans Andersen pisao je u bajci The Little Mermaid (Mala Sirena):
Now she saw the mainland ahead of her, high blue mountains on whose peaks the white snow shone as if swans were lying there. Down by the coast were lovely green forests…
(Gledala je kopno tamo, visoke, modre planine na čijim se vrhovima sijao bijeli snijeg kao da su tamo popadali labudovi; a ispod se širile divne zelene gore.)
4. A dusk like that of the outer world obscured his mind as he heard the mares hoofs clattering along the tramtrack on the Rock Road… Dok čitamo ovu Džojsovu rečenicu iz knjige „A Portrait of the Artist as a Young Man“ može nam se desiti da pjevušimo davnašnji hit Džimija Stanića
Moja kobila Suzi, Suzi
Često šeće po pruzi, pruzi.
5. Pa je li ovo, i sve slično koje se može naći i citirati – plagiranje? Nije, već intelektualna rezonancija. I čitalac ne oseća neugodnost zbog nečijeg prepisivanja, već snagu sopstvene asocijacije. Prisećanje ovdje ima moć citiranja u stručnom radu. Blagosiljati: Evo nas na uzbudljivom izvoru talasanja Misli i Osjećaja.
Pomolak lisca
PRVI SRPSKI ZAKON UNUTRAŠЊE TEŽINE
Svojevremeno sam čitao roman Senke oko kuće našeg pisca M. Danojlića. Štivo po mom ukusu, ali nije reč o tome. Ima u toj kњizi jedna epizoda o unutrašњoj težini praseta. Pri prvom čitaњu pomislio sam: dobra dosetka. Pustio pisac na voљu svojoj pesničkoj imaginaciji i ispala zajedљiva groteska. Ali, ne lezi vraže. Ubrzo sam zakљučio da se mnoge zavrzlame u mom životu dadu objasniti efektom unutrašњe težine praseta. Rađali su se novi primeri koji su me naterali da incident s prasetom shvatim ozbiљno, i šire i dubљe. Kao savestan naučni radnik, još jednom sam se vratio rečenom mestu u romanu, da proverim. Zaista se tamo pripoveda kako je seљak na pijaci tvrdio da je њegovo prase, ošureno, teže nego što kantar pokazuje. ãAma, na kantaru to nikad ne može… tačno da se pokaže, obrazlagao je. Prasetu je težina sva unutra.
Zbiљa. Kupujem stan. Vlasnica tvrdi: četrdeset jedan kvadrat. Vidim, maњi je. U dokumentaciji stoji: trideset četiri kvadrata. Agent proceњuje: bar trideset devet kvadrata. Merim; nema ni 41, ni bar 39, nego kako je deklarisano, 34 kvadrata. Vlasnica ne odustaje: to je zato što mu je kvadratura unutra. Vi, gospodine, ne vidite taj dodatni prostor, ali je on tu. Ne važi SI sistem mera, no sve je u redu. Samo Vi platite (hiљadu i sto pedeset maraka po kvadratu unutrašњe težine).
Zbiљa. Ministar prosvete izjavљuje da mi je dao platu i pride kaže da je to tolika svota koja bogme podriva finansijsku moć države. Kad sa zakašњeњem od pet dana taj novac stigne, vidim neće trajati ni pet dana za hleb i mleko. Podozrevam: vrednost plate je unutra, ali ja jadan to ne osećam.
Zbiљa. Analiziraju rektora. Jedni vele da je evropski kapacitet, drugi da je šupaљ i zveči. Moje se kolege nerviraju, ali sam se ja izveštio i trijumfalno objašњavam: nema protivrečnosti, to je princip unutrašњe težine. Prosto, jedni ga posmatraju spoљa, drugi iznutra…
Daleko bi me odvelo daљe navođeњe primera, a može da bude i opasno. U svakom slučaju evo predlažem da se obnaroduje Prvi srpski zakon unutrašњe težine u ovoj formulaciji: Sve je boљe nego što jeste; ono što bitno nedostaje, unutra je.
Smatram za neobično važno da upotpunimo naša znaњa svešću o ovom zakonu. Biće nam lakše. Testirajte validnost otkrića na bilo kojem aktuelnom događaju i sami se uverite kako štima. Ja sam, na primer, pomoću rečenog zakona doveo u harmoniju Radmilin zakon o informisaњu sa logikom običnog građanina; њegova je težina sva unutra. Jadni su kritičari koji to ne pojme! I jadan je њihov kantar koji je, premda izbaždaren, ipak pogrešan!
Ovih dana kad nam se pričiњa da se šupaљ kadar masovno unapređuje, mnogi su zgranuti, ja ne. Spoznao sam da je kod šupљih mnogo veći unutrašњi prostor za ekspanziju znaњa iznutra.
Baveći se godinama naukom, razvila se kod mene jedna posebna vrsta depresije u vezi sa čiњenicom da svi ti silni zakoni (Њutnovi, Ajnštajnovi i sl) nisu srpski, već nama nametnuti, zna se i od koga. Sad kad možemo s ponosom govoriti ne samo o Prvom srpskom ustanku, već i o Prvom srpskom zakonu, osećam se kao preporođen.
U međuvremenu su moje ambicije porasle. Kao što je svojevremeno jedna velika sila uspela da tzv. Marfijev zakon promoviše u nadnacionalnu istinu, tako i mi treba da se potrudimo da Prvi srpski zakon unutrašњe težine poprimi planetarne razmere. U tom pravcu očekujem pomoć visprenih sunarodnika. Šaљite dopune, posledice, pravila, teoreme, leme, stavove!…
Primera radi, moj komšija pekar Ranko, pravilno shvativši intenciju, formulisao je Prvi pekarski korolar: Ako kilogram hleba na vagi tegne upola maњe, sve je u redu. A moja sestričina, koja se inače sprema da trijumfuje na audiciji za TV spikera, ponudila je skraćenu formulaciju Zakona: Ništa nije kako jeste. (Oblik pogodan za brzo napredovaњe.)
Posla je toliko! Mnogi efekti prosto vape da se sagledaju u svetlu zakona unutrašњe težine: nadoknada časova u školama i na fakultetima, porast produktivnosti u fabrikama pred likvidacijom, podrške građana (bilo kome) u anketama, prebrojavaњe glasova na izborima i sl.
Javite se!
Aforizam (ponekad u boji) za kraj
Zumirati Crnu Goru – in vivo.