Komentar za početak
Tuđinu se hvali, svome se požali. (Trt! Svaki dan vidimo da se događa obrnuto!)Zapisnuti!
ČINJENIČNO STANJE
„KPJ je bila i jedina politička partija koja je prepoznavala i respektovala nacionalnu individualnost Crnogoraca.”
Ovako kaže dr Zvezdan Folić u prikazu istorije beranskog okruga pred Drugi svjetski rat.
Pomolak tora, ali napuštenog
ВЕЛЕ-ДА-МОЖЕ
На свечаној академији
У првом реду и благом нереду
Господа и председници –
Срећници, предузетници
(скупо обучен необучен го вел-мо-жа
У бахатости отврднуо),
И даме мазн
(како се некоћ неко посПрднуо).
Све ноге прекрштене,
Сви погледи укрштени.
Кршан некрштен;
Готов да мазне.
Ципеле сјајне,
Све фирме стране
И разне.
(Улошци од небеске казне.)
Negantesima valja reći ne
Čudesna godina
Na pragu smo godine koja će zvanično biti posvećena fizici. Ova počast za caricu prirodnih nauka predviđena je na svjetskom nivou; na inicijativu Evropskog društva fizičara (EPS) zasijedala je svojevremeno međunarodna unija za čistu i primijenjenu fiziku i usvojila Rezoluciju kojom se 2005. godina proglašava za “Svjetsku godinu fizike” (World Year of Physics, WYP). Svojim autoritetom, iza ove inicijative je stala i Organizacija ujedinjenih nacija i time je akcija dobila maksimalnu kulturnu legitimacija.
Čime je fizika kao naučna djelatnost i kao nezaobilazni školski predmet i pedagoška aktivnost zaslužila ovu neobičnu počast?
Ideja je da se WYP akcijom obilježi stogodišnjica rađanja moderne fizike. Nepodijeljeno je mišljenje da je era savremenih pogleda u fizici počela 1905. godine, kada se svojim uistini revolucionarnim radovima javio Albert Ajnštajn (Albert Einstein, 1879 – 1955). U kratkom razmaku od nekoliko mjeseci, njemački časopis za fiziku Annalen der Physik objavio je četiri rada dotad praktično nepoznatog mladog autora; bili su to tekstovi koji su rearanžirali temelje klasične fizike koji su bili dika dotadašnjeg znanja u prirodnoj nauci i istinski ponos naučnika devetnaestog vijeka.
Prvo se Ajnštajn oglasio radom koji je značio objašnjenje fotoelektričnog efekta, primjenom dotad nezamislivog koncepta da svjetlost može da se pojmi kao skup svojevrsnih čestica. Ubrzo je postalo jasno da ovaj pristup odlučno pokreće razvoj neophodne, kvantne mehanike i, šire, kvantne fizike. Ajnštajn je stao iza pojma koji mi danas zovemo “foton” i koji se prirodno izgovara i među osnovcima u našim školama. Godine 1921. dodijeljena je Ajnštajnu Nobelova nagrada upravo za promociju ideje kvatna energije u rešavanju niza relevantnih fizičkih problema.
Ubrzo se pojavio i rad na temu Braunovog kretanja, u kome je majstorski data ubjedljiva teorijska potvrda egzistencije atomskog svijeta supstancije i napravljena baza za fundamentalne eksperimente koji su ubrzo uslijedili.
Već krajem juna 1905. godine pojavljuje se rad naslovljen O elektrodinamici pokretnih tijela, možda i najčuveniji Ajnštajnov prilog, koji se danas neprestano pominje kao mjesto rađanja ideja slavne specijalne teorije relativnosti, koje će on 1915. godine proširiti i na polje gravitacije, praveći opštu teoriju relativnosti.
Četvrti rad se bavio pitanjem veze energije i mase. U njemu se pojavila formula, jedina važna formula fizike koju danas znaju da napišu i mnogi intelektualci inače udaljeni od matematičkog i tehničkog poligona znanja: Energija je jednaka masa pomnožena sa kvadratom brzine svjetlosti. Svu ozbiljnost ove tvrdnje svijet je shvatio sa razvojem nuklearne tehnologije sredinom dvadesetog vijeka, koja je svoj inicijalni tragični pečat udarila u japanskom gradu Hirošimi.
I ovih nekoliko fakata je dovoljno da se shvati zašto je 1905. godina odabrana kao datum dostojan obilježavanja; nazvana je godina čudesa, čudesna godina – Annus Mirabilis. (Kumim vas, sa dva slova n!) Mnogi su spremni da ovu godinu vide kao godinu najdramatičniju u cijeloj istoriji fizike, a svakako kao početak dvije moćne magistrale koje su oplemenile ljudsku civilizaciju, a to su pravci teorije relativnosti i kvantne teorije.
WYP svečanosti su samo povod da se u našem vremenu posustale intelektualnosti i oronulog humanizma udahnu novi sadržaji i pronađu djelotvorni kapaciteti za mlade naraštaje. Sve ono što bude učinjeno biće na planu revitalizacije fizike kao simbola rasta znanja, emancipacije razuma i oporavka etičnosti. U velikoj akciji na Planeti biće posla, trebalo bi da bude posla, i za male zemlje. Malim državama sâm Ajnštajn je uputio otmenu pohvalu, kao kolektivima predodređenim da ne čine velike gluposti i monstruozne zločine. Male zemlje, sem toga, moraju da drže, i održe, određeni nivo fizike kao legitimaciju neophodne trezvenosti i kao branu od survavanja u nedostojno tehnološko-tehničko sužanjstvo.
Hoće li biti otporâ promociji fizike? Biće, uvijek ih je bilo. Ajnštajnov poduhvat, ne treba zaboravljati, bio je i ostao modernizacijski trend. A kad je modernizacija u izgledu, uvijek je tu i dežurna retrogradna svijest koja te ideje premeće u baba-rogu globalizacije. Poslije takvih inverzija lako je povesti boj za bijeg u prošlost, provincijalizaciju pameti i kolektivizaciju guslanja na plemenskim skupštinama. Ajnštajn je od samih početaka svog intelektualnog angažmana trpio snažne otpore. Povodi su bili svakojaki i izgovori svakojaki – ali je osnovna potka otpora i negacije bio fašizam u najogavnijem vidu. Pred hitlerizmom negantesa bježao je Ajnštajn iz svoje domovine. Za bojati se:
U okolini Crne Gore snažan je zamah anti-ajnštajnovske mobilizacije. Taj pokret je bokserskim metodima na klanovskoj osnovi već dobio dvije runde protiv mlitavog modernizma. Prvo su srbijanske škole podlegne kukavnom pragmatizmu i otvorile vrata u ne-vrijeme i na ne-mjestu, da se pogazi modernizacijski evropski princip separacije nauke i nauka. Sada u istom okruženju, pod lažnom firmom mirenja zabludjele braće, zakonskim je plaštom ogrnut groteskni miks partizana i četnika i prostački pljunut modernizacijski princip antifašističkog ustrojstva savremene Evrope.
Ko se sve nije bacio kamenom na antifašistu Jevreja, tvorca teorije relativnosti! Ali je simptomatično da je prinosa zapjenušanoj blasfemiji bilo i u našem okruženju. Ćuti se o tome oprezno, da je nevjerovatne riječi blaćenja potegao Arhim. Dr Justin Popović, duhovna ikona brdskih svetosavaca. Vodeći rat protiv humanizma (o, tempora…), uvidio je spregu tog učenja sa… relativizmom. Ajnštajnova je teorija, po njemu, kvintesencija sveg skarednog što jeste humanizam kao predvorje nihilizma. Ove nevjerovatne duhovne akrobacije mogu se pročitati u Justinovoj programskoj knjizi Svetosavlje kao filozofija života, koja je vodič savremenog operativnog svetosavlja i na kojoj su se vaspitavali i novi sveci te provenijencije, čitajući o duhovnom sunovratu Alberta Ajnštajna, dok su šetali po jezeru i pored jezera.
U svjetskoj godini fizike operimo se od ovakvih misli i doprinesimo modernizacijskom potencijalu savremene fizike koja je u ovome sjajno paradigmatična: kao konkretna, posebna, lokalna djelatnost ona je istodobno i jedistveno evropski i svjetski proces baštinjenja čistog civilizacijskog supstrata.
Naredna se godina ne smije pročitati kao ču-desna!
Pomolak viteza
DEBATKL
Riječ francuskog porijekla: debata, označava raspravu. Besumnje, Francuzi su mislili pri tom na ozbiljnu analizu važne teme, sa namerom, čak obavezom, da se stigne do valjanih odgovora. U pokušaju da debatuju, ljudi ponekad dožive debakl. Da se ne pomisli kako insinuiram, dodaću da su opet Francuzi sami izmislili tu riječ debakl; ako je vjerovati, riječ izvorno znači prolom leda. Kako je to sjajna slika, premda malo morbidna! Idijete zaleđenim jezerom i odjednom – buć! – propadnete u hladne dubine. U svakom slučaju, hoće se reći: propast, brale… Cijelu opisanu situaciju debatovanja i kolapsa debate prepoznajemo u novoj, dosad kod nas ne rabljenoj riječi debatkl. Svjestan sam da se slog tkl malo teže izgovara. Ali u tome i jeste dodatna poenta: kad god neko malo zamucne na tom mjestu, eto mu prilike da još malo razmisli o uzroku debakla debate. Daćemo svjež primjer debatkla; skupština Republike Srbije zasijedala je u ponedeljak, 23. oktobra 2000. godine, u ozbiljnom trenutku po zemlju; prva tačka dnevnog reda bila je rasprava o izboru prijelazne vlade. U debati koju je prijenosila televizija istakli su se narodni maloumnici; njih je bilo toliko i njihovo trućanje je bilo tako radikalno da je debata doživjela debakl u momentu kada se to nije smjelo desiti. Ima tu još jedna finesa. Kad ideš preko ledene površine, iskreno se nadaš, i želiš, da uspješno prijeđeš vodu; naši predstavnici su u skupštini toga dana birali put sa jedinim ciljem: da svi propadnemo u najdublji vir. I eto debatkla!
Pomolak mišljenja
EVROPSKA SMRT U NEVIĐBOGU
Prošlog ponedeljka smo se bavili temom gradacije smrti. Nije isto umrijeti od konopca i od plotuna. Vidjeli smo da su domaći autori propustili da konsultuju inostranu literaturu, kako bi dosegli željeni nivo objektivnosti.
Ljudska mašta je neiscrpna u sposobnosti da izmisli najmorbidnije vrste ubijanja. Tek što smo naučili da čitamo, dobijamo bajke kao lektiru. Izvor najgroznijih noćnih mora je ona bajka u kojoj vještica vješta u kulinarstvu priprema kazan vrele vode da skuva dvoje nevine dječice. Motiv smo uvezli iz njemačke i engleske književnosti, iz evropske dakle, pa i svjetske literature.
Poslije toga, kroz tinejdžerske romane usvajamo znanja o diljacima tamne puti koji kuvaju uhapšene bijelce. Spisak autora takvih avanturističkih novela je poveliki, a mogli bismo da prozovemo slavnog Francuza Žila Verna.
U srednjoj školi inspirišu nas da pročitamo prvi moderni crnogorski roman Neviđbog Rista Ratkovića. Najgroznija scena između korica toga djela je ritual kuvanja nekog mučenika u kazanu varenike. Krivica žrtve nije mala, riječ je o beskrupuloznom zelenašu ili takvom nekom korumpiranom tipu. Svejedno je muka ljudskom duhu za pročitati detaljan opis ubistva. Uskovitlala se bila i prašina književne afere u intelektualnim krugovima – je li dopustivo takvo vrijeđanje javnog morala na stranicama umjetničkog djela. Nije izostala ni prateća priča o slobodi literarnog stvaranja.
Teško će vas neko uvrstiti u obrazovane ljude ako nijeste pročitali silnu knjigu Kraljević i prosjak od Marka Tvena? Tamo nađemo na strani 85 (Izdanje kuće Mladost iz Zagreba 1977, biblioteka Jelen) opet nešto o – kuvanja homo sapiensa:
Jedan se nesrećnik žali da su ga osudili na kuvanje uživo. Tom Kenti, prosjak, veli na to: „Da si otrovao i sto ljudi ne bi trebalo da umreš takvom smrću.“ Prisutni grof Hertford pojašnjava: „Takva se kazna odnosi na trovače. U Njemačkoj, kovače lažnog novca osuđuju na kuvanje u ulju, ali ih ne bacaju odmah u kazan, već ih konopcem spuštaju postepeno, lagano: prvo stopala pa noge, pa…
Tom je pokrio lice rukama, da odagna nesnosnu sliku“.
Još da pomenemo Orvela. U njegovom slavnom romanu „84“ može se pročitati na strani 215 i ovo: „and reprisals aganst prisoner which extend even to boiling and burrying alive – are looked upon as normal“.
Kako da tumačimo ove sadržaje, pitamo se od malija noga do danas. Moramo da čitamo dopunsku literaturu. Književni kritičari i psiholozi nam ne pomažu koliko bi mogli. U svakom slučaju vidimo da postoje dokazi našeg dugog evropskog staža.
Pomolak lisca
ON, ZOON POLITIKON
Povremeno (i evo opet) podiže se graja u našim (ko)medijima. Približavaju se izbori i stranke pokušavaju da zauzmu što veći politički prostor.
Tuga božja pogledati portparole u onom odsudnom času koji je narod neprevaziđeno okarakterisao znamenitom maksimom: ne može se i stisnuti i prdnuti!
Lično pratim politički razvoj jednog od lidera. Do sada sam uspeo da sklopim sledeći mozaik њegovog angažmana:
- 1. Ima direktno partizansko poreklo, ali ne uvek.
- 2. Izravno podupire četnike odozgore (ravne), no međutim.
- 3. Sve mu je ravno do Kosova gde počiњu vrleti vrle brige.
- 4. Jeste za narodnu stvar (res publica), nije za republiku.
- 5. Monarhija, da, mada; ma, da!
- 6. Socijalizam kљuje, komunizam pљuje, anarhizam bљuje.
- 7. Hoće demokratiju, ako se demos malo skrati.
- 8. Neće u Evropu, jer je tamo ovamo.
- 9. Dragi su mu Srbi, dok ga ne zasvrbi.
- 10. Omiљeni stih: To je nama naša borba dala da imamo višak kriminala.
- 11. Bije ga glas da je načitan i obrazovan; o svakoj temi je pročitao što se pročitati moglo i što se dalo naći; odatle je pojmio sublimirano načelo učiteљice života: nakradi pa vladaj.
- 12. Omiљena izreka: dođoh, videh, pobesneh.
- 13. Omiљeno doba dana: noć; pokušava da se toga otrese, ali noć navike čini svoje.
O, dragi, meni nakloњeni čitaoče! ti koji si pocepanih čakšira i prslih opanaka hrabro prošao kroz draču ovih trinaest ritova, možeš li sastaviti u svojoj mašti suvisli politički profil našeg narodnog sina? S kojim pravom to tražim od tebe kad sam se i sam zapleo u kučine tog zadatka! Poražen haosom svog misaonog aparata, izleteo sam na ulicu i upitao prvog prolaznika: Kako sve to može da stane u jednoj osobi? Ostavio je utisak iskrenosti kad je prosto rekao: jebi mi oca ako znam! Shvatio sam da ću morati sam da se snalazim i orijentišem u nesvakidašњoj klasifikaciji.
To je dakle! Svi žalimo one koji sipaju prašinu u oči i u uši graju – a raju? ko žali raju u pokušaju da takvog tipa prvo svrsta i tek onda da digne dva prsta?
Teškoće su velike, ali još nisam odustao. Zbiљa, gde spada spodoba takvih svetonazora? Samonikli nazor delija… Prelistavao sam enciklopediste, ništa. To je samo po sebi deprimirajuće. Pa sam zvao obavešteњa, ništa. Consulting kod vračare – ništa…
Napregnuto razmišљajući, setih se da je neko nekad (a beli je imao razloga) rekao kako je čovek politička životiњa. Otvorim zoologiju. Rezultati mršavi; pomenuto je dosta vrsta, ali su sve do jedne u granicama očekivane normale. Za nijansu sam bio boљe sreće uz mitološki priručnik. Kentaur odgovara u jednom aspektu (pola čovek, pola koњ), ali je ukupan tretman nedovoљan. I himera sadrži delić istine, naime ono stručno-biološko značeњe reči (organizam koji se sastoji od više genetički različitih tkiva, a nastaje kao rezultat mutacije, nenormalnog razdvajaњa hromozoma u mitozi kod prirodnog ili veštačkog kalemљeњa). Neku istraživačku nadu ostavљa postupak kombinovaњa vampira, karakonџule i avraule, međutim…
Potragu nastavљam, ostaje da se vidi. Pre neki dan se, na žalost, stvar dodatno komplikovala. Ispostavilo se da je neophodno uzeti u obzir i četrnaestu osobinu onog natprirodnog bića: p-čelo je naglo da se zanima za novokomponovanu muziku i neprestano pevuši hit:
Od Odbora dva putića
Vode na dve strane…
Čitalac je svakako obavešten da svako prošireњe sistema istraživaњa za jedan parametar… Uh! Zebem i od primisli (šta ako je tako?) da imam posla sa nestacionarnim objektom istraživaњa.
U svakom slučaju, konačnu istinu vam u ovom tekstu ne mogu saopštiti. Ali sam dužan da obavestim čestite čitaoce da uporno nastavљam posao i nadam se da ću u dogledno vreme rečenu temu iscrpno obraditi u kњizi koju evo najavљujem pod naslovom Anatomija dva morala.
Aforizam (ponekad u boji) za kraj
Zumirati Crnu Goru – in vivo.