Komentar za početak
Nije pamet u godinama, nego u glavi. (Ama: nema je godinama u glavi.)Zapisnuti!
PREZIMENA
Za duga vremena, glumac ubojica Ž Laušević razmišljao je i o porijeklu naziva za svoje prezime. Šta ćemu to? Mutne stvari, to bi šjur.
Jer drugi neko može reći s istom uvjerljivošću sledeće. Evropska riječ louse (laus) znači vaška. Otuda, iz davnina, pleme Laušević.
Trpe neke druge porodice i mnogo grđe korijene.
Pomolak tora, ali napuštenog
ЕКСТРА СЕНЗОР
Из предела где су живели
Палеобрат и палеосестра
(ливаде између Дњепра и Дњестра)
Звуке архетипске он чује
Племенског оркестра!
Осећате ли?
Вас прожима дух Прамаестра.
Negantesima valja reći ne
Pored plota: vjerovatnoća i tendencija
Kad se sjetimo nečega što nam je privremeno izmicalo kroz lavirinte sive moždane mase, te nijesmo mogli da ga imenujemo (a bilo nam je “na vrhu jezika”), velimo “Pade mi na pamet”. Isto uzviknemo kad nas prosvijetli kakva iznenadna, a korisna ideja. Svi su već čuli kako je ser Isaku Njutnu pala na pamet misao o zakonu univerzalne gravitacije. Prethodno mu je, kaže legenda, pala na glavu jabuka. U Vojvodini se ove godine, kad slavimo stogodišnjicu nastanka teorije relativnosti, priča da su Ajnštajnu, prije nego je smislio znamenitu formulu za odnos energije i mase, a s njim je u stvaralačkom zanosu bila tada i ljupka, a umna, mlada supruga Mileva Marić, padale na glavu… dudinje. Ja želim da budem autentičan u navodima činjenica, pa kažem dudinje. U crnogorskoj Budimlji bio bih rekao: murve. Molim? Za dud smo tamo, u tom lijepom selu koje stameno počiva na keltsko-rimskim temeljima, oduvijek govorili: morva (deformisano – murva). Riječ je latinskog porijekla; morum je dud. Jedna razgranata morva rasla je na Bijelom Brijegu, blizu seoskog groblja. Uvijek bi dobro rodila i sjećam se dijela puta blizu Ponora kako je posut stotinama gnjilih, slatkih plodova koji liče na podgojene crve. Skupljali smo ih u bocu, na koju smo potom zavidavali poklopac. Vida i boca došli su nam takođe iz rimske imperije.
Bog sa mnom ateističnim, udaljio sam se od teme! Hoću da ispričam šta se dogodilo jednom manje poznatom, tako reći anonimnom fizičaru; zaboravilo se kad i gdje, mislim davno i daleko odavde.
Čudni slijed događaja počeo je nekog tihog popodneva, dok je poslije ručka hodao trotoarom duž uske ulice koja se probijala kroz niz višespratnica. Pala mu je cigla na glavu!
U bolnici je presabirao svoje misli: Jeste da u ovom gradu živi mnogo ljudi, i jeste da rijetko prolazim tom ulicom, ali vjerovatnoća da se doživi udes sa ciglom ipak nije jednaka nuli. Događaj je nesvakidašnji, ali moguć.
Ozdravio je i skoro zaboravio na maler. Nekako se desilo da je, opet, prolazio onim trotoarom. Na istom mjestu ponovio se zlosrećni pad opeke na glavu!
U bolnici, trudio se i ovog puta da bude pribrana duha. Nije dopustio da ga iznevjeri racionalan pristup analizi. Istina, ako je vjerovatnoća da doživi prvu povredu mala, tek je malena vjerovatnoća da se sve ponovi na identičan način! Ali ipak, rezonovao je, nastaju i ekstremno rijetki događaji, pa se – štaviše – može i izračunati vjerovatnoća njihove realizacije. Završio je liječenje očvrsnuo u stoicizmu kojeg je hranio svojim naučnim metodom.
Sve bi se ovo zaboravilo da se rijetki udes ovog čestitog naučnika nije dogodio i treći put! Oslabio u nizu dugih i mučnih rehabilitacija, vidno deprimiran, ovoga je puta samo rekao:
“Mene neko namjerno gađa.”
Sjetio sam se ove anegdote ljetos dok sam gledao zloslutne snimke crkveno-vojne orlušine koja se obrušava na goluba međukonfesionalnog mira, koji se bješe pomaknuo i pritajio na vrhu drevne planine Rumije. (Vjernicima javljam da je crkva svetosavska, a regrutima saopštavam da je vojska svetomiro-đukićka.)
Je li ova cigla pala slučajno na mozak našeg građanskog ustrojstva? Ilustracije radi, pogledajmo skraćeni spisak prethodnih ozleda mozga crnogorskog građanina:
a) Januar je, svejedno koje godine; u svečanom trenutku, dok zvanice mirno slušaju uzvišenu muziku u koncertnoj sali, u okvir vrata se pojavljuje bradata glava s crnom mitrom i ljuto kune prisutne;
b) Maj je mjesec, svijetla jutra naše himne; bradata glava s crnom mitrom proglašava za sveštenomučenike zlotvore – silovatelje i koljače naših majki i sestara;
c) Jesen je, poletno doba kad đaci kupuju knjige i kajdanke; u rafovima knjižara su i knjige posvećene ubicama djece i njihovih majki; a bradata glava s crnom mitrom ćuti…
d) Evo prolaze godine od onog kobnog dana kad je bradata glava s crnom mitrom rekla neoprostivu uvredu (i do danas se nije pokajala) – da su naše majke rodile crnogorsku kopilad; bard naše poezije spriječen je da sahrani gordu majku.
e) Evo će godina dana od kako je bradata glava s crnom mitrom, i tim njegovih pomagača, uporedila naš govor s onomatopejom domaćih životinja i te histerične crteže distribuirala u holovima knjigosajamskim zdanja. Ali, dosta s primjerima:
Slijedimo li skupo plaćenu logiku našeg ojađenog fizičara, da je naime zbunjujuća repetitivnost događaja male vjerovatnoće ništa drugo do tendencija, reći ćemo da je lastrena koliba uzdignuta pa namjerno bačena – da nam zgnječi dušu neposlušnu, kakva ona ovog trena jest…
Iz izvještaja državnih medija ne vidim jasno je li plemenita ptica golub sasvim rastrgnuta (kao da jeste). Čini li se što da se nevaljaluk počisti? Rastužile su me nakane, da se čeka. Neka su i razborite s neke tačke gledišta, te nakane nas vraćaju na uvijek lažne dileme “držati se zakona kao pijan plota”. Ja ću vam ponuditi ovu hipotetičku situaciju: Patrola saobraćajne policije zaustavlja sanitetsko vozilo. Registracija vozila istekla je prije 45 dana! Rotaciona svijetla nijesu bila uključena. Patrola skida tablice i isključuje vozilo iz saobraćaja. Ali unutra je pacijent s teškim povredama glave i valjalo bi ga što hitnije prebaciti u klinički centar. I načelnik policije je uporan: patrola se samo drži zakona. Tu smo kod plota. Napred neće moći.
Izvjesni gospodin Josip Broz, koji je mnogo načelnih ćuteka zaradio zbog metafore o pijancu pored plota, i koji je često pominjao i jednu drugu maksimu (čovjek je naše najveće bogatstvo), prosto bi uzviknuo: “Majku mu božiju, vozite čovjeka hitno u bolnicu!” Tako je, ne postoji zakonodavstvo koje je u potpunosti iskorijeniti potrebu da se ono veže za moralnu potku društva. Bezdušna forma obesmišljava zakon. Hoću da kažem, o svakoj se situaciji realno i unikatno razmišlja u zrelim društvima (pomenuti saobraćajni incident stvarno se dogodio, opisan je ovih dana u ovdašnjoj štampi).
Pa, treba li država da ukloni poganluk sa Rumije? Da, i to odmah. Bez obzira na neki papirić kojeg ima ili nema u opštinskoj arhivi. Naime, samo država koja ima snagu da organizuje građane, a pogani dezorganizuje – ima duboko moralno pravo da pravi referendume o nezavisnosti.
Čovjek je i dalje naše najveće bogatstvo. Ali samo ako mu ne padaju svaki dan cigle na glavu. A onaj bi pijanac mogao već i da se otrijezni.
Pomolak viteza
UšTVA ZLATOKRILA
Novine su javile da je prema švajcarskoj odletjelo nekoliko desetina kilograma Borskog zlata, neposredno poslije neizbrojanih glasova… ne znam koje godine. Znali smo da će se bajka obistiniti, prije ili kasnije; mogla je to samo napraviti uštva zlatokrila.
Pomolak mišljenja
PREDVIĐANJA I PREVIĐANJA
Čitamo tekstove na internetu. Slušamo izveštaje na radiju. Prelistavamo štampu. I ne razumemo! Konfuzija nije posledica jezičkih teškoća. Naša patnja je više alpinistička – ne uspevamo da se popnemo uz glatku liticu besmisla. Nudimo dva sveža primera.
Primjer 1 Medijska kuća B92 nam objašnjava šta se desilo na današnji dan:
Petnaestog maja 1945. nemačke trupe napustile su Jugoslaviju u Drugom svetskom ratu. U četvorogodišnjem ratu poginulo je 1.706.000 ljudi, a zemlja je porušena i opustošena.
Da pojasnimo atmosferu koja se čitaocu sugeriše ovom informacijom: Nestašni turisti iz Nemačke veselili su se neko vreme u Beogradu i svuda okolo. Jugend je preterala sa konzumiranjem alkohola. Neki inventar je stradao, bilo je i porušenih objekata, pa i mrtvih telesa. Kad su shvatili da postaje neprijatno, rešili su da se bez dodatne pompe vrate u Nemačku. Počinjala je i radna nedelja, možda. Tek, napustili su naše krajeve. Začudili su se da je na Balkanu ostalo bez života više od milion ljudi. Mrtvi su počeli da zaudaraju, nije više bilo lepog provoda. Idemo dečki. Leševi i šut na napuštenoj pozornici? Neko će već da počisti scenu.
Trebalo je dati ovakvu odlučnu i konciznu, moralnu informaciju:
Petnaestog maja 1945. definitivno su poraženi na jugoslovenskom tlu njemački okupatori i njihove zločinačke sluge. Partizanska narodna vojska, u okviru antifašističke Alijanse, protjerala je i poslednjeg hitlerovca iz naše domovine. Granula je sloboda poslije četvorogodišnje naporne oslobodilačke borbe. Okupator je prouzrokovao masovne pogibije, veliku patnju i enormna razaranja. Smrt fašizmu – sloboda narodu.
Primjer 2 Elitni autor uticajnog dnevnika „Danas“ iznosi svoje mišljenje povodom nasrtaja peticionaša na status teorije evolucije u našim školama. Pošto je (korektno) ponovio da ostaje privržen crkvenom nauku koji se zove kreacionizam („čvrsto verujem da je ovaj svet i čoveka u njemu stvorio Gospod Bog), dosledno ali i pomirljivo zaključuje:
Školskih planova i programa što se tiče, ostajem pri stanovištu da u njima treba da budu zastupljene i kreacionistička i evolucionistička teorija, pa neka đaci biraju koja im bolje odgovara.
Da pojasnimo atmosferu koja se čitaocu sugeriše ovim stavom: Što god ko izjavi, jednako je vredna ponuda na švedskom stolu post-istina. Kreacionizam je, kao i darvinizam, tek jedna teorija. (Ali verski stav nije teorija, već skup dogmi. Teorija je skup uvida u istinitost pojave, uvida koji se podvrgavaju kriterijumima naučnog metoda.) Nauka ili nauk o nečemu – čovječanstvu je potpuno svejedno. Đaku treba prepustiti da odluči da li je Zemlja lopta ili ploča. Ignorišimo fakt da nauka može da predvidi moment pomračenja Sunca (koristeći zakon gravitacije), i da izračuna starost stijene u zemljinoj kori (koristeći zakon radioaktivnog raspada). Crkvena previđanja jednako su valjana kao i savremena naučna predviđanja.
A očekivali smo (sa dosta valjanih razloga) da savremeni, obrazovani intelektualci stanu iza ovakve edukacione politike:
Školskih planova i programa što se tiče, ostajemo pri stanovištu da u njima treba da bude zastupljena evolucionistička teorija (koja počiva na naučnom metodu). Đacima treba reći da je kreacinistički stav jedan davno prevaziđeni vjerski nauk u neskladu sa dobro utemeljenim naučnim činjenicama. Civilizacijski napredak ne sledi iz biranja stanovišta koja pojedincu bolje odgovaraju, nego iz kolektivnog, školskog opredeljenja za znanja koja su bliža, i sve bliža istini. Smrt nauku – sloboda nauci.
Pomolak lisca
ON, ZOON POLITIKON
Povremeno (i evo opet) podiže se graja u našim (ko)medijima. Približavaju se izbori i stranke pokušavaju da zauzmu što veći politički prostor.
Tuga božja pogledati portparole u onom odsudnom času koji je narod neprevaziđeno okarakterisao znamenitom maksimom: ne može se i stisnuti i prdnuti!
Lično pratim politički razvoj jednog od lidera. Do sada sam uspeo da sklopim sledeći mozaik њegovog angažmana:
- 1. Ima direktno partizansko poreklo, ali ne uvek.
- 2. Izravno podupire četnike odozgore (ravne), no međutim.
- 3. Sve mu je ravno do Kosova gde počiњu vrleti vrle brige.
- 4. Jeste za narodnu stvar (res publica), nije za republiku.
- 5. Monarhija, da, mada; ma, da!
- 6. Socijalizam kљuje, komunizam pљuje, anarhizam bљuje.
- 7. Hoće demokratiju, ako se demos malo skrati.
- 8. Neće u Evropu, jer je tamo ovamo.
- 9. Dragi su mu Srbi, dok ga ne zasvrbi.
- 10. Omiљeni stih: To je nama naša borba dala da imamo višak kriminala.
- 11. Bije ga glas da je načitan i obrazovan; o svakoj temi je pročitao što se pročitati moglo i što se dalo naći; odatle je pojmio sublimirano načelo učiteљice života: nakradi pa vladaj.
- 12. Omiљena izreka: dođoh, videh, pobesneh.
- 13. Omiљeno doba dana: noć; pokušava da se toga otrese, ali noć navike čini svoje.
O, dragi, meni nakloњeni čitaoče! ti koji si pocepanih čakšira i prslih opanaka hrabro prošao kroz draču ovih trinaest ritova, možeš li sastaviti u svojoj mašti suvisli politički profil našeg narodnog sina? S kojim pravom to tražim od tebe kad sam se i sam zapleo u kučine tog zadatka! Poražen haosom svog misaonog aparata, izleteo sam na ulicu i upitao prvog prolaznika: Kako sve to može da stane u jednoj osobi? Ostavio je utisak iskrenosti kad je prosto rekao: jebi mi oca ako znam! Shvatio sam da ću morati sam da se snalazim i orijentišem u nesvakidašњoj klasifikaciji.
To je dakle! Svi žalimo one koji sipaju prašinu u oči i u uši graju – a raju? ko žali raju u pokušaju da takvog tipa prvo svrsta i tek onda da digne dva prsta?
Teškoće su velike, ali još nisam odustao. Zbiљa, gde spada spodoba takvih svetonazora? Samonikli nazor delija… Prelistavao sam enciklopediste, ništa. To je samo po sebi deprimirajuće. Pa sam zvao obavešteњa, ništa. Consulting kod vračare – ništa…
Napregnuto razmišљajući, setih se da je neko nekad (a beli je imao razloga) rekao kako je čovek politička životiњa. Otvorim zoologiju. Rezultati mršavi; pomenuto je dosta vrsta, ali su sve do jedne u granicama očekivane normale. Za nijansu sam bio boљe sreće uz mitološki priručnik. Kentaur odgovara u jednom aspektu (pola čovek, pola koњ), ali je ukupan tretman nedovoљan. I himera sadrži delić istine, naime ono stručno-biološko značeњe reči (organizam koji se sastoji od više genetički različitih tkiva, a nastaje kao rezultat mutacije, nenormalnog razdvajaњa hromozoma u mitozi kod prirodnog ili veštačkog kalemљeњa). Neku istraživačku nadu ostavљa postupak kombinovaњa vampira, karakonџule i avraule, međutim…
Potragu nastavљam, ostaje da se vidi. Pre neki dan se, na žalost, stvar dodatno komplikovala. Ispostavilo se da je neophodno uzeti u obzir i četrnaestu osobinu onog natprirodnog bića: p-čelo je naglo da se zanima za novokomponovanu muziku i neprestano pevuši hit:
Od Odbora dva putića
Vode na dve strane…
Čitalac je svakako obavešten da svako prošireњe sistema istraživaњa za jedan parametar… Uh! Zebem i od primisli (šta ako je tako?) da imam posla sa nestacionarnim objektom istraživaњa.
U svakom slučaju, konačnu istinu vam u ovom tekstu ne mogu saopštiti. Ali sam dužan da obavestim čestite čitaoce da uporno nastavљam posao i nadam se da ću u dogledno vreme rečenu temu iscrpno obraditi u kњizi koju evo najavљujem pod naslovom Anatomija dva morala.
Aforizam (ponekad u boji) za kraj
Kolika ti je tenzija? Može li da se rastegne do prvog?