Category: proza

Termin iz naslova upotrijebio je Koštunica, negde u decembru 2005. Bar sam ga ja tada čuo prvi put da tako kaže. Kako riječ liči na čovjeka! Najvažnije je da ideja liči na ono što svetosavci već čine u Crnoj Gori: na temeljima starih kultura nadziđuju vizantijske cigle. Religija je povesma […]

Miloš misli da bi trebalo uporediti muke koje su imali fizičari sa konceptom etra i muke koje svakodnevno imamo sa tajnim službama (vojnim, civilnim, bilo kojim…). Pretpostavili smo etar. Onda vidimo, moramo mu dodati još nešto da bi objasnio neku pojavu. Već kod druge pojave, zahteva sledeću dodatu osobinu, da […]

Danas je 15. februar 2006; državni praznik Srbije. Podne je, gledam kroz prozor uz ulicu Piva Karamatijevića. Sunce grije, a to nije dobar znak: iz Marićevića Jaruge izaći će političke mečke i uplašiće se od sopstvene sjenke. Još dugo će trajati zima građanskog nezadovoljstva u Srbiji… Najnovija naslaga srama pala […]

Sin je igrao tenis. Tata mu je pomagao tako što je protivnicima sipao u sok ili kafu anksiolitik “Temesta”. Od njega je sportista pospan, i izgubi meč. Jedan je nakon izgubljenog meča zaspao na volanu i poginuo. Dvadesetak drugih su samo izgubili meč. Tata je sada pred sudom. Čeka ga […]

Hvataju đenerala Mladića. Nešto ne ide… Ministar unutrašnjih dela izjavljuje za medije 5. maja 2006: “Činimo sve od sebe da ispunimo obaveze…” Činimo sve od sebe. Jedno bi moglo da se učini odmah, a da se od sebe ništa ne učini. To je: priznati nezavisnost Crne Gore. Tako bi Srbija […]

Kad čitate Josepha Conrada, Heart of Darkness, Pingvin izdanje iz 1994, naći ćete na strani 102 tekst koji počinje rečenicom: “I found myself back in the sephulchral city resenting the sight of people hurrying through the streets to filch a little money from each other, …” I tako dalje. Nevoljno […]

Kao mali, Miloš je govorio: Cini, cini! (Kad telefon zvoni.) A kad bi htio da nekog kao zovne telefonom, to je glasilo: Sad ću da zvonem!

Otpustili su ih sa klinike: Poznata je anamneza. I nikom ništa. Viri im iz džepa Otpusna lista sa hipokrizijom.

Navršilo se sto godina od kako se upokojio Đuzepe Verdi. Greškom sam napisao: Vredi. Kad sam razmislio, ostavio sam grešku u naslovu. Nego, nije se kod nas često pisalo: upokojio se. Sad tako pišu koji drže do karijere. Zašto ne valja glagol umreti? Zato što je komunistički. Ko umre ne […]

Spikerka TV stanice Studio B je zbunjena. Htela je nekim podovom da kaže tehnološki višak, pa je rekla etnološki višak. Izvinjava se. Ništa se, kćerko, ne uzrujavaj. Niko se više ne izvinjava. Možda se zacrvenelo tvoje lepo lice sa tenom meleskinje? Godine, oglodine… sve slabije vidim. (18. II 2001)

Kad ti ponestane inspiracije, pozovi se na Dučića. Kad ti ponestane publiciteta, pozovi se na Dučića. Kad ti para ponestane, daj nešto u vezi Dučića.

Navršilo se sto godina od kako je umro Marko Popović, poznatiji kao Marko Miljanov. Treba da se zadržimo na priči broj 6 u Primjerima čojstva i junaštva. Reč je o klasičnom štivu koje se i u čitankama pominje, pa da iznesem samo osnovne podatke. Skadarski vezir, koji je pokrenuo vojsku […]