Category: proza

Pardon! odmah na početku zbog upotrebe u naslovu naše najamorfnije i najfrekventnije, počesto najaktuelnije,  dokazano najsmrdљivije reči. O, znam, znam da postoje reči-zamene; sinonimi, surogati, eufemizmi. Ali ono što hoću da ispričam može se samo u originalu. Hvala lepa! Ako sad i ovde ne upotrebim reč: govno, ja je nikad i nigde više neću upotrebiti. Treba prizvati ono gađeњe, onu konvulziju…

Nije prošlo ni dva dana od kada sam ti poslao pismo, a evo ponovo uzeh parče hartije da ti se javim! Godinama, znaš zbog čega, što se kaže nisam imao ni sliku ni ton. Hvala bogu, posle Dejtona imam tona!

Veliki sam tvoj dužnik. Ne smem ni da pomislim koliko si mi do sada, za sve ove godine, napisao pisama – a od mene ni reči! Ima nekoliko razloga, ali boљe da se ne pravdam. Možda samo da iznesem jedan: u septembru 1991. sam pošao u rat. Mobilisalo, ošišalo i odvelo. O ratnim dogodovštinama pričaću ti kad se vidimo. Ona najranija tvoja pisma su nestala. Mislim da su izgorela zajedno sa kućom. Verujem da si mi pisao i u toku rata, ali sam se selio s fronta na front i pošta je u ratnim dejstvima neuredno stizala.

A, bez pogovora bilo je u našem narodu onih koji su se nećkali da idu u rat. Te nije vreme, te postoje svrsishodniji načini, te rat je grabež i nesreća. Plus nezaobilazno: svaka se čarka ionako mora završiti dogovorom i mirom. U tome su predњačili pisci nedorasli da budu nacionalne veličine. A toliko talentovani jesu da unose smutњe i defetizam svojim nakaradnim tekstovima koji propagiraju interesnu zajednicu sa neprijateљima. Њih je po zasluzi apostrofirao svesrpski pisac, budni čuvar sa branika najboљih banki naših genskih naslaga.

Zadњih godina se lepo zaokruglio i pristaje mu svaki okrugli sto. Gde je on, poluluk je više polulud, s druge strane je polumuk. Zvaćemo ga ovde Stole (lingvistička tehnika pars pro toto).

Povremeno (i evo opet) podiže se graja u našim (ko)medijima. Približavaju se izbori i stranke pokušavaju da zauzmu što veći politički prostor.

Sneg je počeo da pada u sumrak. Bile su to one krupne, šestougaone pahuљe koje lete bez žurbe; u kovitlacu, zadržavaju se oko sijalice iznad ulaznih vrata; talože se tajnovito, kad osednu podsećaju na male vasionske letelice, sa porukom koju ćemo jednom vaљda shvatiti. Da, pravi sneg našeg detiњstva. Ubrzo […]

Nemajući časnog izbora, prešao je s koњa na magarca. Svi pošteni magarci su mislili da je to Њegova degradacija. Logika je na mestu: da nije tako, On bi promenio redosled upotrebe tegleće marve. Uostalom, i smisao narodne izreke je u tome.

Vredno je pažњe povremeno prisećaњe na imperatora Trajana. Stupio je na vlast 98. I bio na čelu države sledećih devetnaest godina. U Rimu je zidao mnogobrojne veličanstvene građevine, naročito na Forumu Trajanovu. U provincijama je gradio puteve i pristaništa. Ratovao je pet godina sa Tuđinima preko Dunava, i pobedio. Da bi sprečio upad Germana, opasao se Zidom. Imperija se tada širila  na 7 miliona kvadratnih kilometara, a imala je 70 miliona podanika. Trudio se da una-pređuje zemљu. Uspomena na њega ostala je lepa. Posle њega, Senat je pozdravљao svakog novog vladara rečima: Da si srećniji od Avgusta i boљi od Trajana.

I pored opšte nestašice, lako je našao prostor, izazovan zid za realizaciju svoje grandiOzne, skoro monstruozne ideje. Opštenarodnom akcijom napravili smo mu dovoљno visoke, nadasve pouzdane merdevine. (Digresija: u reči merdevine koren je od jedne nužne italijanske reči.) Za samo pridržavaњe merdevina bilo je dosta kandidata, uvek na pretek, tako da je Naš Avanturistički Umišљeni Muralista (u daљem tekstu: NAUM) u svakom trenu imao na probir momaka za užu ekipu pomagača. A u њoj je bilo četrdeset alauka! Ni jedan više, a retko po jedan maњe. Predvodio ih je Naumova desna ruka, delija po imenu Duka. Ali kako je bio poznat i kao Naš Elitni Uškopљeni Majmun, neretko se odazivao na nadimak NEUM.