Category: poezija

Брзо је решен деобни спор:За нас тор,Њему светли двор.Наш Тома(с) антиМор! Замрсио је Чвор,Потом био Горд;Ко нема Гордијски ЧворНије државо-твор. Базда ваздаЧим зинеВоња из јазбине. Смрад опорОпија чопор.

To Guard BlackКад први неће а други не смеИ мисле: то је нешто тајно,Ја ћу вам рећи тајну помаме:Помаме настају једноставно. Узму се, рецимо, ципеле круте,Изнутра топле, сјајне с лица,У њих се ћушне… мудријашица. И шта да ради тако самаУ дивним, крутим ципелама?С црном косом и ружама? Зато у помаму […]

Препоручи да ме тамо приме;Да утекнем, да препливам плиме.Повинос је моје друго има. Да презимим ове дуге зиме –Прехрани ме, дивим имаш чиме!Повинос је моје право име… Не реци им! помози ми тиме.Пружи заклон – задужио си ме.Повинос је: презиме и име. Акобогда мењаће се климе,Нећу чучат под богато виме,Биће […]

Како је месец некад био потентан!Знала је месечина крпе да скинеС лепотица Будимље и околине. Месец је данас de facto другачији –Грешан сам, постао је свачији!Где му је хладна она мушка врелинаЉубав која је палила по селима? Уопште, више не знам за цурицуКојој Месец прекине макар пуљицу. Гледам га како небом споро […]

Трећег јануараХиљаду деветсто(Дучић би рекао: Сад свеједно које)У београдском центру САВАПолетеше у загрљај један другомМноголетни РК Србин са дна каце И Вирулентни ВС Србин са дна каце(исто такође) Глава уз главу,Занос уз занос,Понос уз понос,Нос уз нос. На радост да вам се долази. Даће богДа нам се посрећи компјутеризовани центар […]

На свечаној академијиУ првом реду и благом нередуГоспода и председници –Срећници, предузетници(скупо обучен необучен го вел-мо-жаУ бахатости отврднуо),И даме мазн(како се некоћ неко посПрднуо).             Све ноге прекрштене,          Сви погледи укрштени.Кршан некрштен;          Готов да мазне.           […]

Половина видовитаПоловина учењациПоловина и не читаПоловина народњациПоловина јесте алиПоловина не будали. Ми смо земља партизанаМи смо земља од четникаМи смо земља има дана. Пола нас је од бјелашаПола нас је од правашаПола нас је зеленаша. Ми смо земља од комита(и опака и честита)Ми смо земља друга Тита(срдачна и окомита). Пола […]

Лепотица бајна једном бешНосила је скупоцени вешВешто купљен за девизе кеш. Еј, мењала је крвотокеГледајући момке међ пороке.Еј, пуштала је водоскоке –Гуке влажне и гипке бокеПревијајући на отоке. Авај, важва једном, лепа беш;Данас само смршавели леш.Тихо леж сложен у сандуку:Ноге к западу; исток – глава(од Вардара па до Триглава).

Свако време има своје теме(Свако време зајашу дилеме)Свако време тегли своје бремеСвако време лучи туђе семе. Свако време изналази кремеСвако време залута у шемеСвако време одболује треме(Свако време има своје време). „Свако време има своје неме.“