Посматрам Њега
У крупном плану
(парком се опрезно гега
Као да вида рану);
Објашњава како? Због и ради чега?
Несносно смрди балега.
Лагано миче брком.
Опојни дим из луле
Као шмрком
Засипа очи му подбуле;
Неизрециво мудро шапуће
(једва се миче доња
Усна славног пера)
Како свака будала чуће
Да од балеге тешко воња…
На поврачање тера
Не душу отмену, но коња!
(У кадру, жамор хора;
Звук напаја меку траву;
Богами је у праву, богами је у праву.)
………………………………………
Прођоше неке године;
У раји не бледи речена слика
Како дика наше родине
Народни фронт следи
И снажно приповеда
Опорост базде простог говеда…
Кад!
Ових дана!
Ето га!
Кад ових дана ето га:
Поново гледам Светога.
Бард национале,
Визионар једне смрдљиве штале.
Опет у крупном плану!
Овога пута у стану;
Великом, светлом стану;
Књишком, пријатном стану
У коме лако стану
Као у излогу у дућану
Сто осам његових великих издања
И два три мања
Аутопортрета
(сви са брком ко Халејева комета).
Опет пуши лулу;
Демонстрира од дима нулу;
Мудро неизрециво –
Износи тихо пучини штиво
(није као онда тихо,
Већ тише!).
Вели: говеђа балега мирише.
Вели: свака балега мирише.
Балега мирише миром,
Стави је на длан и ноздрве
Отвори широм!
Радосно ускликни машала!
Нека је балеге препуна штала!
Крепосније су него ружа бокори!
Врата од стаје отвори! И Прозор!
(Чему служе прозори?!)
Тако бард збори.
(углас сви: Аииииии!)
(опет жамор Хора:
Испуњава собу од дима плаву:
Богме је у праву, богме је у праву!)
Поносно устадох;
Срећан је народ, блажено стадо
Кад има: књижњвнике,
Кад има: фарисеје,
Дике, апостоле, угледнике
Потентне да креште ко креје,
Национално да блеје,
Од једне до друге одисеје.
Допуштено њима све је.
Такви нам творе
Духовне просторе.
Прођоше они плодну катаржу
И данас убирају масну маржу.
(Више их не спопада јектика
На помен речи дијалектика.)
Лакше би се поднело
Да су мање жустре
Неизрециве наше Зорнемустре.
