Category: beleške

Smatrao sam ga za svog odličnog druga u gimnaziji. Književnost mu je išla od ruke. Ne znam zašto, obojica smo upisali studije elektrotehnike u Beogradu 1965. Imao je starijeg brata, već afirmisanog pisca; prerano je umro Milo. Na nekom kolokvijumu iz osnova elektrotehnike, na samom početku studija, Slobodan se spotakao. […]

Stanislav Vinaver je poznati književnik, publicista, esejista, poliglota. Potiče iz stare šabačke porodice Vinaver. Bio je vrcavog duha, neprevaziđen polemičar. Šta kažem: neprevaziđen? Kad bi njegov sagovornik bio satjeran u podređeno ćoše, latio bi se sagovornik poslednjeg ubojitog oružja i nazvao Stanislava – Jevrej. Sa tom ranicom, koja ne zarasta […]

Džordž Orvel je pisao Životinjsku farmu od novembra 1943. do februara 1944. Ratne godine, teške ne samo za Engleze. Mnogi su mislili na Ostrvu da je punački Čerčil ušao u rat sa Hitlerom prerano, nedovoljno spreman i tog časa bez bratskog razumijevanja velikih zemalja svijeta. (Van diskusije je danas Čerčilova […]

U bolnici uvijek vidim istu potrebu: S čovekom valja da se priča, do kraja, do kraja, kao sa besmrtnim bićem. Ali ne sa aspekta prijetvorne organizovane religioznosti. (Jedan pop iz Čačka ili okoline, možda i sa Jelice planine, dilovao drogu na veliko. Imao je ortaka, veroučitelja, koji se za taj […]

Posle Titove smrti požurili su političari i tajkuni u grabež. Bješe običan građanin vesma osiromašio. Svaki naraštaj doživi makar jednom onu strašnu bahatost vlasti koja ne vidi običnog čovjeka. Mala prebogata klika bezdušno je gledala kako nastavnik kupuje od cijele svoje plate dvije škatule duvana… Napisao sam tada protestnu pjesmu, […]

Aleksa Šantić je pevao u prvoj strofi pesme “Na ubogom polju” ovako: Na ubogom polju moga zavičaja Ne čuje se pjesma veselja i žetve, Samo šum žalosni robinje Neretve Hladan vjetar nosi preko pusta kraja. Dalje čitamo čak i ovo: “Moja jadna zemljo, mi smo i sad sluge.” Pri kraju […]

Na stadionu otmena publika. Mnogo dama sa lepezama. Lepeze podsećaju na šarene leptire. I gle! jedan pravi leptir leprša oko Nadalovog reketa. Slavni teniser se sprema da servira. Sav je u grču, nervozan kao carski rob na borilištu u Koloseumu. Kaplje znoj sa nosa gladijatora. Leptir bez prekida izvodi složene […]

Diplomatsko osoblje iz ruske ambasade u Beogradu meša se u unutrašnje stvari Srbije. Primjera ima dosta. Ode ruskij čelovjek iz ambasade blizu Tiršove dječje klinike u Guču, te tamo guče nešto o tome šta mi treba da činimo u vezi kosovom, šta glede natoa, crnegore, dodiga… Ruska riječ посольство znači […]

Odrede Dan bezbednosti na drumovima ili nešto slično – pa se raspričaju. Tako saznajem: U Evropi svakih šest minuta neko pogine na putevima, 230 osoba svakog dana, 83000 ljudi svake godine, saopštila je Svetska zdravstvena organizacija povodom Svetskog dana sećanja na žrtve saobraćajnih nesreća. Jeste tužan danak! St(r)atistika. Onda sledi […]

Francuz Taton bio je 2009. u Beogradu. Poslednji put, zanavek. Došao kao navijač. Njegov fudbalski klub izašao je na mejdan nekom našem klubu. Grupa kriminalaca koji se izdaju istpo kao navijači, ali navijači naše stvari, ubila je tad mladića Tatona. Jer je kontranavijač viđen za odstrel. Ma ubili su ga […]

U Budimlji postoji kanjon rečice Ponor. Taj lokalitet zovemo Klisura, a po potrebi i Bojčića klisura. U porodičnim spisima imamo podatak da je tamo tragično nastradao moj stric, još kao dječak. Mikova priča: “Poslije Kosta (1909) rodio se Krsto. Krsto se satro u klisuri, krava se survala preko njega; glavu […]

Godine 1907. napisao je Aleksa Šantić pjesmu Pod vrbama. U kojoj zbirci? Ma, nije bitno: sve njegove zbirke, osam na broju, sa naslovom su Pjesme! Ovako počinje ta ljupka lirika puna čežnje: Sjaj đurđevske zore rane Padao je preko strana, A ti kradom gazila si U rijeku ispod grana. I […]