Остаће то вечна тајна;
Јатка,
Понесе је на пут без повратка.
С тим немају, ништа, обадвије стране.
Од рода племенита Борића све добро понесе.
Николина ћер,
У кога су каживали медаљу Обилића.
А прихвати је велико племе Селића.
Нијесу код њих мали захтјеви;
Издржала је измирница.
Но то је нешто њено са њом самом!
Није то смјела,
А јуначко је срце њено било.
Но то је нешто
Из некакве зле дубине
Паћеничке њене лубине.
