Врло давно, пре два века,
Варалица нека проста
Дошетала до Цетиња,
А у својству важна госта.
Скупили се Црногорци,
Све го јунак до јунака;
Слободари, диви, борци
Под теретом од пушака.
Оклевао ни трен није;
Дично стао крај дувара:
„Велможа сам из Русије –
Бирајте ме за свог цара!“
Како рече, пушка пуче
А за њоме шенлук прави.
Грабају се ко ће први
Господара да објави.
Одважнога и по мери
Провиђење посла Сина.
Поста земља до вечери
Независна царевина.
***
Још и данас када читам
Епизоду Шћепан Мали,
Голем терет од искона
На душу се моју свали.
Онда јецам самом себи
Као да су речи меци.
Заћутати?Испричати?
Без зазора својој деци:
Дошао је колко јуче
Хулиганац неки стари
И битанга од човека
Да мој народ насамари…
