Лепотица бајна једном беш
Носила је скупоцени веш
Вешто купљен за девизе кеш.
Еј, мењала је крвотоке
Гледајући момке међ пороке.
Еј, пуштала је водоскоке –
Гуке влажне и гипке боке
Превијајући на отоке.
Авај, важва једном, лепа беш;
Данас само смршавели леш.
Тихо леж сложен у сандуку:
Ноге к западу; исток – глава
(од Вардара па до Триглава).
