Једној муви крче црева.
На прозору лено снева:
Жарко жели да је биљка
Са кореном до потиљка.
Мало земље, минерала,
Сто фотона са небеса;
Још ако је киша пала –
Ето хране за све дане!
Па одлете до ливаде
Где травчице зелен ваде
И уз благост, пуна наде
На пространи листак стаде.
Лист се склопи, подлост мучка.
На стомама крв засија.
Облизну се после ручка
Мухоловка крвопија.
