To Guard Black
Кад први неће а други не сме
И мисле: то је нешто тајно,
Ја ћу вам рећи тајну помаме:
Помаме настају једноставно.
Узму се, рецимо, ципеле круте,
Изнутра топле, сјајне с лица,
У њих се ћушне… мудријашица.
И шта да ради тако сама
У дивним, крутим ципелама?
С црном косом и ружама?
Зато у помаму уђе Мама,
Зато у помаму уђе Тата,
Зато јој додаш Синовца ил Брата
Или све скупа, да срце моје
Не буде тако тужна и сама
У дивним, крутим ципелама.
Мама се гизда, Тата се обрел
У реч ужасно далеку – у Израел.
Синовац је увек на телевизији,
Брат је бесумње у скупштини
(или још боље у хипокризији).
И тако иду сати и сати
И Мама неће новац да врати,
А Тата? Као и сви пирати!
Синовца нема са телевизије,
И Брата нема из хипокризије,
И шта да ради тако сама
У дивним, крутим ципелама?
Због туге на том дивном лицу,
Да поправи психичко стање:
Доведимо јој другарицу
(на пример, из Азање).
Кад она дође, шта ћеш више?
Због чега уопште да се дише?
