Ovih sam dana saznao (moram reći: ne bez određene gorčine) da se u vašoj školi, koju sam koliko do juče bio gotov nazvati ceњenom školom, fizika predaje na jedan, blago rečeno, prevaziđen način.
O čemu se radi?
Postavљam ovo pitaњe premda mi je jasno da je ono izlišno, jer mi je sasvim strana pomisao da se u Vašoj obrazovnoj instituciji događaju stvari, masovno i permanentno, o kojima vi niste informisani ili, za koje lično niste dali zeleno svetlo. Pa ipak, pitam: o čemu se radi? i spreman sam da Vama i meni, de facto upućenim osobama, još jednom definišem suštinu problema koji je moj duh bacio u smutњu i osećaje moje doveo u staњe krajњe pometenosti.
Slučajno mi je dospela u ruke sveska moga sina. Sveska pribeležaka sa časova fizike. Mahinalno sam je otvorio. Ta, otvorila se ona sama – očito tamo gde se iz њe najviše čitalo, i ovo zapamtimo, jer nije bezazleno! Moja se pažњa prikovala na jedan uokvireni konglomerat slova i brojeva koji bih ja mogao, sa izvesnim rizikom, nazvati formulom. Kažem rizikom, jer nije verovatno, tj. ne mora biti sasvim sigurno da ja, pravnik po profesiji, taj termin upotrebљavam ispravno posle celih trideset godina od onih prohujalih dana kada sam, vaљda, i sam prolazio to gradivo kojim se sada bavi moj sin. Elem, beše upadљiva ta brižљivo ograđena šifrovana poruka te se ja još neko vreme zagledah u zabeleške (a ne sumњam u Vašu dobru nameru da pravilno shvatite ovo moje, iznimno u ovom slučaju, zanimaњe za tuđe rukopise) i primetih, u uglu, dole, s desne strane, pri-medbu: Њutnov zakon gravidnosti (ili će to biti gravitacije, sad ne znam pouzdano; shvatićemo iz daљeg teksta da to nije presudno za glavnu tačku rasprave).
Druže direktore, Vi ćete svakako dopustiti da svako od nas ima neke svoje profesionalne deformacije (ja se toga ne stidim – nema li na kraju u tome i neke prijatne delikatnosti?) koja su svojevrsna so struke? Eto, kad se pomene zakon, ja se štrecnem (najboљe je da baš upotrebim ovu reč, premda držim da osoba koja neguje uredan stil, a trudim se da budem od te vrste, oseća malo nezadovoљstvo prema takvom terminu). Pročitavši ono: Њutnov zakon i tako daљe, ja se više nisam mogao odlepiti od teksta. Pa sam pročitao celu lekciju! A boљe da nisam, mir sam svoj izgubio! Po koju cenu? Ako ova interpelacija Vama lično ne urodi plodom, smem definitivno reći: џabe!
Oprostite na ovoj digresiji, pokušavam da organizujem duhovne snage i pređem na srž razgovora.
Ja tog ceњenog gospodina nastavnika fizike ne poznajem i biće da je dobro za stvar ovog pisma da ga ne poznajem, jer će mi to uštedeti inače neophodnu ogradu da nemam ništa protiv њega lično. Ali kako on tumači građu jednog zakona u našem društvu? I kome smo mi poverili vaspitaњe dece? A složićete se sa mnom u sledećem: prethodno pitaњe je identično (identično!) pitaњu: ko nam se stara o budućnosti zemљe?
Prešao sam na novi red da bih Vam dao zasluženu pauzu da dođete sebi (a i sam pokušavam da to isto postignem) i da obojica potcrtamo onu nespornu težinu koju upravo upućeno pitaњe poseduje.
Prvo što mi je bilo sumњivo u toj lekciji o Њutnovom zakonu bilo je: da važi uvek, za sve, na svim mestima, bezuslovno. Ja, druže direktore, imam memoriju kojom se ponosim (premda može zvučati neskromno to što kažem, no pravnik sam!) i tvrdim da taj zakon kod nas još nije bio na javnoj diskusiji! Kad smo se mi to izjasnili da će važiti Њutnov zakon, uz to svuda i u svako vreme? Ko ga je nametnuo bez javne diskusije i sa kakvim namerama je poturen? (ne znam drugu reč za postupak izbegavaњa javne demokratske procedure! izvinite).
Ako se ne može, u okvirima jedne pluralne parlamentarnosti, poštenog obraza odgovoriti na ova pitaњa, usuđujem se reći da je zakon – nevalidan! A kako se onda može nazvati nastavnik koji zagriženo propoveda (ne odustajem od ovog religi-oznog termina!) taj i takav nabeđeni i nazovi zakon? Ali, o tome malo kasnije…
Drugo, sve i da pređemo preko gorњeg pitaњa eskiviraњa konsultovaњa najširih slojeva radnih љudi, šta je sa onom drugom finesom čije sam obrise već skicirao: je li moguće da, danas, neko još uvek hoće jednostrano da nametne (po opro-banom, unitarističkom? receptu) svoj zakon drugome?! Nije iskљučeno da negde, neka to bude i kod nas, Њutnov zakon ima određeni kvalitet i služi čak na opšte zadovoљstvo, otkud drskost u uvereњu da tako mora biti i u drugim sredinama? Složi-ćete se, druže direktore, da je svaka decidiranost te vrste zaslužila one oštre kvalifikacije koje sam već izrekao. Pri tom, nametaњe stavova potiče od jedne osobe (izuzev ako nije u pitaњu nešto grđe što ja sa svoje prostosrdačnosti previđam), to će reći od nastavnika fizike koji zarađuje hleb u Vašoj školi. Insistiram da se raskrinka takva delatnost (što je moguće i neophodno) koja je rak-rana na zdravom tkivu našeg organizma. Ta on to sve radi podrivajući onde gde je najosetљivije: preko mlade generacije!…
Da, druže direktore, to je indoktrinacija.
Izbegavaњe da se, jednim logičkim postupkom konsenzusa, odredi regija validnosti Њutnovog zakona, pa to je – danas i ovde – nonsens.
To je, druže direktore, anahronizam.
Ako nešto možemo izvući kao istorijsku pouku za ove prostore (ne zamerite na ovim rečima, nije u pitaњu patetika i retorika, zbiљa se o tome radi), onda je to potreba dogovaraњa. Gde se ono (dogovaraњe) ogleda u Њutnovom zakonu?
Nigde!
Ne mora se biti naročito promućuran pa da se zakљuči i sledeće: sam naziv zakona izaziva nepovereњe. Prvo, biće da je Њutn stranac. O, da, nisam lokalista, ima u meni dovoљno internacionalizma i neophodnog opštečovečanskog, ali u kontrolisanoj i ukusnoj meri! Da napravim malu šalu (iako nisam siguran da išta ovde sme biti šaљivo): sad kad vodimo bitku protiv svih mogućih uvoza, malo je provokativno uvoziti i termine. Drugo, koja je uopšte potreba da se ceo jedan opseg problema i tako daљe, koji vapi za regulativom, krsti imenom jednog čoveka? Mrzim ponavљaњa (ali nisam ja taj koji ih nameće!), i moram to još jednom reći: anahronizam. Da sam se malo potrudio, istini na voљu, mogao sam na ovom mestu prosto reći: elitizam. Kroz koje sve on pore neće da probije! Druže direktore!
Nama su, kao što je poznato, gimnazije donele dosta nevoљa i zle krvi. Usuđujem se prognozirati da je Vaš nastavnik fizike bivši gimnazijalac (a њegov dosije je kod Vas, te se može lako proveriti – bilo bi zanimљivo i to ustanoviti).
Mislim da ćemo, po svim gore nabrojanim pitaњima, lako naći zajednički jezik. Ne pretim, ali u suprotnom ja moram povući poteze koji će bar moje dete osloboditi stege jednog svojeglavog individualiste ogrezlog u sukobu sa našom pozitivnom praksom. Nije Vaša škola jedina u gradu!
Nisam da se ovaj slučaj širi, ko zna kakve bi sve snage pokušavale da ga zloupotrebe, i sa kakvim namerama. Krajњe su to ozbiљne stvari od kojih se korektnom građaninu hoće dići kosa na glavi, i kao što rekoh hoće mozak utonuti u smutњu i ceo duh dovesti i staњe rastrojstva, te
Druže direktore,
najmaњe što možemo nas dvojica jeste da se bezuslovno složimo da pružimo otpor tim posledњim bastionima konzervativizma (i ko zna čega još sve ne) u našoj reformisanoj školi. To je minimum, to je jezgro.
Stojim vam na usluzi.
S poštovaњem, ali i sa nadom,
Vaš (još uvek)
(potpis nečitak, ali uredan)
P.S. Zaboravih, a bitno je, da dodam još jednu rečenicu u vezi sa uvoznom građom Њutnovog zakona. Ličnim uvidom sam zakљučio da se tamo dosta pomiњu jabuke (što mi je uglavnom jasno ako je rečeni zakon zaista zakon gravidnosti – dovoљno je setiti se asocijativnih pojmova Eva, jabuka… – i što mi je u određenom stepenu nejasno ako se govori o gravitaciji). Ovako ili onako, tim pre sam siguran da stoji moja ocena da se tu moglo i moralo ići na sopstvena rešeњa – ta bar voćarstvo nam nije strano!)
Službena zabeleška:
Ovaj dokazni materijal stigao nam je uz direktorovu prijavu protiv nastavnika fizike. Predsednik disciplinske komisije, s.r.