Tag: napusten-tor

Трећег јануараХиљаду деветсто(Дучић би рекао: Сад свеједно које)У београдском центру САВАПолетеше у загрљај један другомМноголетни РК Србин са дна каце И Вирулентни ВС Србин са дна каце(исто такође) Глава уз главу,Занос уз занос,Понос уз понос,Нос уз нос. На радост да вам се долази. Даће богДа нам се посрећи компјутеризовани центар […]

На свечаној академијиУ првом реду и благом нередуГоспода и председници –Срећници, предузетници(скупо обучен необучен го вел-мо-жаУ бахатости отврднуо),И даме мазн(како се некоћ неко посПрднуо).             Све ноге прекрштене,          Сви погледи укрштени.Кршан некрштен;          Готов да мазне.           […]

Половина видовитаПоловина учењациПоловина и не читаПоловина народњациПоловина јесте алиПоловина не будали. Ми смо земља партизанаМи смо земља од четникаМи смо земља има дана. Пола нас је од бјелашаПола нас је од правашаПола нас је зеленаша. Ми смо земља од комита(и опака и честита)Ми смо земља друга Тита(срдачна и окомита). Пола […]

Лепотица бајна једном бешНосила је скупоцени вешВешто купљен за девизе кеш. Еј, мењала је крвотокеГледајући момке међ пороке.Еј, пуштала је водоскоке –Гуке влажне и гипке бокеПревијајући на отоке. Авај, важва једном, лепа беш;Данас само смршавели леш.Тихо леж сложен у сандуку:Ноге к западу; исток – глава(од Вардара па до Триглава).

Свако време има своје теме(Свако време зајашу дилеме)Свако време тегли своје бремеСвако време лучи туђе семе. Свако време изналази кремеСвако време залута у шемеСвако време одболује треме(Свако време има своје време). „Свако време има своје неме.“

Alauda arvensis Цвркутала чесна шева:Лева, лева, лева.А јутрос јој мила песна:Десна, десна, десна. Hirundo rustica Цвркутала ласта чесна:Десна, десна, десна.Ево данас кроз кљун пева:Лева, лева, лева. Deksiografija, colla sinistra Од сванућа, до залатка:Разврат лева, обест деснаВиоре се (ко их сатка)На чардаку несна.

У стотој својој посујма ТодорПрашчевић убоги створ,Да благи Бог нешто крије. Можда смо само напуштен торНа пландиштима Галаксије.

Грађанин Саветујем браћи;Нађите се на средокраћи!А они: по (чијем?) ћаћи… РокерПуста су места где се паре не згрћу.Умрети за принцип? Ни природном смрћу!Где нема клопе људи више не сврћу.Умрети за наду? Ни природном смрћу! ПесникПишем о слободиАУСтваралачком грчуЦрева моја слушамКа-КоЗлослутно крчу. Бивша скојевкаСтрепели смо, беше тврдо;Пуцали смо, тренирали,Но учинак беше […]

О, племе моје, јадна сирочади,Децо мила мојих лета радни’!Хтедох дугу да са неба свучем,Дугом стварним да све вас обучем.Да накитим естрадним звездама,Да обасјам сунчаним лучама…Дуг је био, па се угојио,Звезде сјале, па су и пресјале,А сунашце оно огрејало,И оно је са неба ми пало!Све нестаде што вам дати справља –У […]

Јављам ти се Ђуро, брате:Гледо сам им метаније,Где варају бога жива –Гледао сам где се пије,Где се једе и ужива. Јадам ти се Ђуро, брате:Хоће рђе да позлате –Своје стадо, своје верне;И сад јавно призивајуЛицемерни, лицемерне! Казао сам Ђуро, брате:Гледао сам – не да нисамКад разблудом успламтите;Гледо сам вас – […]

Нема шта да ти се згади:У мојој зградиЖиви пристојан свет: Радиша и Верка номади(стари друзи из воза за Тузи)А Радисав пробисвет. Радојко и Борисав-БораЖртве принудног одмора;Млађахни СаваДо пола два чмава. Кажем,У мојој зградиЖиви пристојан свет.Ја, женаИ синова пет.

Знам, Твоја благост испуњава школуКад дечја рука црта хиперболу.Зар не бејаше Твој немир у мениУвек кад с децом теглих о јесениКотангенс од деведесет степени?Онолика радост зашто и чемуАко Те нема у хипотенузи,У две катете, у целом теорему?Зар Ти ниси оно што се не мења?Етар око ватре? Прапотка стења?Круг? Лудолфов број? […]