Svojevremeno sam čitao roman Senke oko kuće našeg pisca M. Danojlića. Štivo po mom ukusu, ali nije reč o tome. Ima u toj kњizi jedna epizoda o unutrašњoj težini praseta. Pri prvom čitaњu pomislio sam: dobra dosetka. Pustio pisac na voљu svojoj pesničkoj imaginaciji i ispala zajedљiva groteska. Ali, ne lezi vraže. Ubrzo sam zakљučio da se mnoge zavrzlame u mom životu dadu objasniti efektom unutrašњe težine praseta. Rađali su se novi primeri koji su me naterali da incident s prasetom shvatim ozbiљno, i šire i dubљe. Kao savestan naučni radnik, još jednom sam se vratio rečenom mestu u romanu, da proverim. Zaista se tamo pripoveda kako je seљak na pijaci tvrdio da je њegovo prase, ošureno, teže nego što kantar pokazuje. ãAma, na kantaru to nikad ne može… tačno da se pokaže, obrazlagao je. Prasetu je težina sva unutra.
Zbiљa. Kupujem stan. Vlasnica tvrdi: četrdeset jedan kvadrat. Vidim, maњi je. U dokumentaciji stoji: trideset četiri kvadrata. Agent proceњuje: bar trideset devet kvadrata. Merim; nema ni 41, ni bar 39, nego kako je deklarisano, 34 kvadrata. Vlasnica ne odustaje: to je zato što mu je kvadratura unutra. Vi, gospodine, ne vidite taj dodatni prostor, ali je on tu. Ne važi SI sistem mera, no sve je u redu. Samo Vi platite (hiљadu i sto pedeset maraka po kvadratu unutrašњe težine).
Zbiљa. Ministar prosvete izjavљuje da mi je dao platu i pride kaže da je to tolika svota koja bogme podriva finansijsku moć države. Kad sa zakašњeњem od pet dana taj novac stigne, vidim neće trajati ni pet dana za hleb i mleko. Podozrevam: vrednost plate je unutra, ali ja jadan to ne osećam.
Zbiљa. Analiziraju rektora. Jedni vele da je evropski kapacitet, drugi da je šupaљ i zveči. Moje se kolege nerviraju, ali sam se ja izveštio i trijumfalno objašњavam: nema protivrečnosti, to je princip unutrašњe težine. Prosto, jedni ga posmatraju spoљa, drugi iznutra…
Daleko bi me odvelo daљe navođeњe primera, a može da bude i opasno. U svakom slučaju evo predlažem da se obnaroduje Prvi srpski zakon unutrašњe težine u ovoj formulaciji: Sve je boљe nego što jeste; ono što bitno nedostaje, unutra je.
Smatram za neobično važno da upotpunimo naša znaњa svešću o ovom zakonu. Biće nam lakše. Testirajte validnost otkrića na bilo kojem aktuelnom događaju i sami se uverite kako štima. Ja sam, na primer, pomoću rečenog zakona doveo u harmoniju Radmilin zakon o informisaњu sa logikom običnog građanina; њegova je težina sva unutra. Jadni su kritičari koji to ne pojme! I jadan je њihov kantar koji je, premda izbaždaren, ipak pogrešan!
Ovih dana kad nam se pričiњa da se šupaљ kadar masovno unapređuje, mnogi su zgranuti, ja ne. Spoznao sam da je kod šupљih mnogo veći unutrašњi prostor za ekspanziju znaњa iznutra.
Baveći se godinama naukom, razvila se kod mene jedna posebna vrsta depresije u vezi sa čiњenicom da svi ti silni zakoni (Њutnovi, Ajnštajnovi i sl) nisu srpski, već nama nametnuti, zna se i od koga. Sad kad možemo s ponosom govoriti ne samo o Prvom srpskom ustanku, već i o Prvom srpskom zakonu, osećam se kao preporođen.
U međuvremenu su moje ambicije porasle. Kao što je svojevremeno jedna velika sila uspela da tzv. Marfijev zakon promoviše u nadnacionalnu istinu, tako i mi treba da se potrudimo da Prvi srpski zakon unutrašњe težine poprimi planetarne razmere. U tom pravcu očekujem pomoć visprenih sunarodnika. Šaљite dopune, posledice, pravila, teoreme, leme, stavove!…
Primera radi, moj komšija pekar Ranko, pravilno shvativši intenciju, formulisao je Prvi pekarski korolar: Ako kilogram hleba na vagi tegne upola maњe, sve je u redu. A moja sestričina, koja se inače sprema da trijumfuje na audiciji za TV spikera, ponudila je skraćenu formulaciju Zakona: Ništa nije kako jeste. (Oblik pogodan za brzo napredovaњe.)
Posla je toliko! Mnogi efekti prosto vape da se sagledaju u svetlu zakona unutrašњe težine: nadoknada časova u školama i na fakultetima, porast produktivnosti u fabrikama pred likvidacijom, podrške građana (bilo kome) u anketama, prebrojavaњe glasova na izborima i sl.
Javite se!