Category: proza

Sestarati se nije isto što i starati se! Na takvu bezličnu degradaciju ne pristaju dame iz Kola srpskih sestara. Za njihov angažnam na planu brige za Patriju valja samo reći dostojanstveno sestarati se. Idi, begaj.

Uz svu obilnost i diverzitet partijskog grupisanja pod kapom nebeskom, nezadovoljstvo je osnovano. O čemu je riječ? Postoji SPS partija; vidimo SRS partiju; slušamo SPO partiju; razabiramo SDS, čuli smo DOS… SDP, SNP, SPD, SSS… C,c,c,c… Zamislite koja bilo tri slova, napravite koju bilo permutaciju ta tri slova – takva […]

Povremeno se svojim saopštenjima oglašavao u ovoj deceniji SUBNOR. Bile su to prilike koje su članovi udruženja procjenjivali kao adekvatne za komunikaciju boraca sa javnošću. Duh tih saopštenja bio je slaganje sa stavovima režima. Naravno, zašto ne bi jedna grupa ljudi imala pravo da izrazi stav za koji će se […]

Telegrami podrške je poznati društveno informativni fenomen devedesetih. Presretani su na ulicama bračni parovi sa djetetom u kolicima, u parkovima penzioneri, na pijacama domaćice i u dvorištima đaci; imali su odgovoriti, sasvim iskreno i slobodno, podržavaju li sarajevsku opsadu okolnih brda, istorijsko ne stranim čizmama, Dejtonski nesporazum i izgradnju pontonskih […]

Sami ćemo napisati memoriam memorandumu. Ne treba da larmate, sa strane, evo cijelu deceniju: u apsanu, u aps sanu!

Pjesnik si. Probuđeni si dio naroda. Evo te u bratskom zagrljaju sa ubicom. Eno te na večeri sa mafijašem. Ovo si ti sa okorjelim kriminalcima. Scena sa prijema kod faraona finansijskih piramida… Vođo književnika! Ma nosi se u rašku materinu!

Krajem osamdesetih, vera se, kao moda krecnula salonima, ulicama, sokacima i zelenom travom. Dugo je čekala i postala entuzinezajažljiva. Cilj je bio nebo. Do neba se valja verati. Verovati se, znači verom se verati do neba. Mnogi se i ne vrate, a sam glagol, verovati se, povratan je, i jedino […]

Nebrojene kampanje organizovali su da ulove naše duše. Masovne, dobro isplanirane hajke, uz pomoć rogova i pasa. Retki su bili naši prijedasi, i nespokojni. Zakampanjeno smo posmatrali te zapenušane alpiniste na strmi prijesto. Umorili smo se, ali potmula huka opominje: sprijema se nova kampanja, nekome smo potrebni, živi ili mrtvi.

Odnekud, formalno visoko se vinula kroz lavirinte partijskog utvrđenja do okoloprijestolja. Ona je viđeni asistent u važnim poslovima političkog preduzeća. Ali joj nikako nije jasno, kako joj je to uspjelo, i ponaša se kao tetkica. Ona je stoga nešto novo, asistetkica političke scene.

Dugo smo se pravili, da smrt nije blizu. U Hrvatskoj je, nije blizu. U Bosni je, nije blizu. Na Kosovu je, nije blizu. Kad zine smrt iz blizine, mijenja se stav. Kažemo, ako stignemo da kažemo: blizinula smrt!

Onda, građani srednje klase bili su srećni, da mogu desetak dana godišnje da ljetuju; ah, Crnogorsko primorje! I uspijevalo im je. Da se ogriju, okupaju. Plavo more, prozračno nebo, bi skini devojke… Danas zebu; sve što bi htjeli jeste da se okupe, da se očuva (još zadugo) Crnogorsko primirje…

O onim koji su otišli – sve najbolje. Nijesam čuo lošu riječ za Srbina u Kanadi, Amjerici ili Engleskoj. Naprotiv. Ni u mladoj generaciji novih emigranata nema drugačijih, sem ekselentnih. A čuo sam, da su najbolji (koje su srpkinje rađale) na strani; njih četiri ili pet stotina hiljada; nije otišao […]