Tag: zapisnuti

Priča Ivanov brat: „Kada se danas bavimo žrtvama, moram da pomenem svoju porodicu. Moja majka Milunka je mojem ocu Mišu, kad je polazio u partizane, rekla: „Ako pogineš, decu ću ti čuvati i neću te osramotiti.” U poslednjih 15 godina svog života moja majka je proživela ratove po treći put. […]

Dijana priča: Kad je umro na ETF inače simpatični profesor tehničkog crtanja Ćurčić – ukinuli su njegov predmet. Došle nove tehnologije…

Još jednom na ovu temu. Kad protozvijer napravi toliko zločina koliko vredi, po zakonu, za 40 godina robije – ona nastavlja da čini nove zločine, ne bojeći se kazne. Jer to je „za džabaka”. Ionako već ima u džepu maksimalnu kaznu. S druge strane, ubice čine „prekomerni zločin” bojeći se […]

Danas je 28. maj 2007. Agencije javljaju da se ubio japanski ministar poljoprivrede. Vodila se istraga u parlamentu o korupciji. Potencijalno je terećen da je nelegalno zaradio 300000 dolara. Do suda nije ni stiglo. I ubio se japanski ministar zbog osećaja časti. Izgleda postoji moralna granica izdržljivosti (u Japanu).

Srpska narodna stranka i Nova Srbija srbuju na granici Srbije i Crne Gore i prave crkvu gdje je Filaret gladuckao. -Svaki Velimir nađe svog Andriju – kaže narodna poslovica…

Kad su 11. oktobra 2007 javili da je Doris Lesing dobila nobela, ispričali su odličnu njenu misao da je nauka učinila sve za žene, a ne feminizam. Bre, mašina za veš!

Danas su kolege upotrebljavale rijec FLAJER za mali prospekt , reklamu i poziv da studiraju fiziku. Ja ne znam za tu riječ. Možda je to u prevodu letak? Flaj je leteti. Znaci i pilot, zamajac, klatno…

Piše Ljiljana Đurđić u Betonu br 36, 8. januar 2008, nešto protiv ljekara i pisca Gorana Milašinovića. Ona kaže: „Dobar lekar obično nije pisac, niti mu pada na pamet da to bude. Dobar pisac je samo slučajno lekar. Biti dobar lekar i istovremeno dobar pisac je izuzetak. U srpskoj književnosti […]

Onfre potanko priča: Hrišćani su seirili ispred lomače Đordana Bruna…

Simona de Bovoar opisuje smrt svoje majke. Eto teme za svakoga, ali je ona sjela da sredi utiske i napiše. Rodbina je velika prepreka za svakog pisca; valja napisati nešto što se srodnicima neće sviđeti, ili će biti sablažnjeni. Simona piše: „Videti polni organ svoje majke: to me je pogodilo.” […]

To je Turski posmonoša. Ima privezan praporac za nogu i svi znaju da je saija. Niko mu na put stati neće. Svud slobodno ide.

Svako malo pričamo o tajnim službama, i o dosijeima i sličnim sranjima. Pa sam jednog dana umalo pevušio, kao Tozovac što bi: U Srbiji vojna tajna Srce mi je salomila… (Oj Nino, Nino, Nino…)