Tag: napusten-tor

Људи-љигаде који су упирали прстомУ јагњеће бригаде –Распоређени су данас у дивизионеНовокомпонованеЛоповске армаде. Уштве које немаху ништа, ономад –До голе стражњице –Намножиле се јутрос ко гамадИ држе десну страну главне улице!У дерњави: Држте лопова!Израста класа крадоснобова. Улични поткочачи, ситни кокошари,Потказивачи, плаћеници и фукаре(о, знамо чији су добошари!)Ево на путу су […]

Врло давно, пре два века,Варалица нека простаДошетала до Цетиња,А у својству важна госта. Скупили се Црногорци,Све го јунак до јунака;Слободари, диви, борциПод теретом од пушака. Оклевао ни трен није;Дично стао крај дувара:„Велможа сам из Русије –Бирајте ме за свог цара!“ Како рече, пушка пучеА за њоме шенлук прави.Грабају се ко […]

Нема збора:Монтенегро Црна ГораТешко пати без простора сатјеранаПоред мораУрвинама Дурмитора! А живјети усред „тора“Тешкоћа је, права мора –И за племе што не мариЗа имиџом да су борци –Како не би слободари,Оригинал Црногорци,Пожељели да отвореСпољна врата и прозореМонтенегра Црне Горе? Боже драги гдје се створе!Пут под ноге прије зоре!Сви горштачке носе […]

Боже мили уда великога!Који шћаше по земљи Србији,По Србији земљи да преврне: Традицију гиздаву госпођу;Историју стару ал држећу;И Просвету даму од манира;И Културу малолетну цуру. Политику од слаба морала(која би се ионако дала),Наду крхку која је пропала!И Истину срамежљиву женску,Па несталну кочоперну ВеруИ Госпођу велику и малу. Још отмену другарицу […]

Из предела где су живелиПалеобрат и палеосестра(ливаде између Дњепра и Дњестра)Звуке архетипске он чујеПлеменског оркестра!Осећате ли? Вас прожима дух Прамаестра.

Лепи дечко РобеспјерВолео је: косијер! Мало када остариПриклони се сатари… Као зрео беше фин –Заљубљен у гиљотин.

Усред једног дичног града,Крај сокака од Ивеше,Стоји стара трошна зграда(сјајан знамен из културе!)Која једном давно бешеДом песника, барда Ђуре. Истрошена ћеремида,А прозори заковани.Пукотина преко зидаДвапут дубља него лани. Јер у доба Јакшић ЂуреНе бејаше беомала,Не бејаше арматуре –Преко мере беше кала. Дрво труло, зид се круни.Поцрнела зјапе врата.На тавану још […]

Макар се застиди!Око тебе луњајуАпатични апатриди… (Он само наприједГази, ћутиУста не отвара.) Силази са сцене!Попењи се у се –Љубимче Мецене!Благо нама (тј. јао)Шта си самоОбе-Ћао… А он једнако наприједГази, ћути –Устав не отвара.)

Било је то у једној земљи весељакаНа брковитом Балкану,Обогатила се мученички брзоЧета наших најгорих ђака:У једном дану! За ове су годинеСви били рођени,Исто су им поклекли школски дани,У исте светковинеСви били залуђени,Од чисте отмености сви пелцованиИ сви умели по истом плану. Било је то у једној земљи весељакаНа брковитом Балкану,Обогатила […]

За нализу стањаПожимо од питања:Зашто је Мандушић ВукНосио мрки брк? Можда приличиНосити брке по цичи.Али иначе? ЛетиСамо штети. У реду: бркатУ посети куму.Чему брци уШетњи кроз шуму?На симпозијуму? Брк не сметаДок ималац куња.Али како једеСлатко од дуња? Брке не носишДа би теже дисао!Ерго,Длаке над уснамаИмају дубљи смисао.Власник брковаХоће да каже:Озбиљан […]

Беше март деведесет седме.На релацији Крагујевац – Београд,Једна старица забрађенаУђе на станици БожурњаУ убого возило Аутосаобраћаја.Седе далеко од народа,Отвори торбу,Помаче боксове лаки страјка,Извади књигу Sidney Sheldon:АКО ДОЧЕКАМ СУТРА. Читала је до дубоког мрака.