Tag: napusten-tor

Као врло малЦарем императорем посталШалабајзер Егалабал. Уз дворске фоловеУз препуне столовеПравио је егалабалове. Царски је скривао дворЊегов тужни скорОтмен прљав веш:Много спрдњи и шалПонеки грозни лешНа хиљаде ситних зал. На ниске гране спалВеликог царстваИмператор малНедорасли Егалабал. И сњим (грехота)ПоштованаУчитељица живота.

Посматрам ЊегаУ крупном плану(парком се опрезно гегаКао да вида рану);Објашњава како? Због и ради чега?Несносно смрди балега. Лагано миче брком.Опојни дим из лулеКао шмркомЗасипа очи му подбуле;Неизрециво мудро шапуће(једва се миче доњаУсна славног пера)Како свака будала чућеДа од балеге тешко воња…На поврачање тераНе душу отмену, но коња! (У кадру, жамор […]

Можда није ништа лоше;зборе глатко, зборе слатко –обло зборе(па на ћоше).А вазда се праве Тоше. Можда није баш без везе:До вечери трампе тезе,Пошто мркне масно мезе,А вазда се плански кезе.(Не мислимна Енглезе.)

Мене често језа хватаОд грађанског сваког рата. Гај Јулије на врх слона(Не сећам се; можда коња?)Покрај реке Писатело(Он би реко Рубикона)Одлучи се на то делоБеспоштедног братског ратаПротив гордога Помпеја,Против Рима и Сената. Окрете се насред воде,Војсци својој рече вест:“Nunc alea iscta est!” Два миленија после тогаТрупе јесу, ал без слона(Не […]

Слушам их како веле:Свако нам добро желе;Да нам се стада беле,Да нам се роје челе,Да прелива из саћа,Да нам се жене браћа,Да се дају селе,Витке ко вите јеле. Слушам их како веле… Марш, фуњаре!Марш, џукеле! (2х) Слушам их да се тужеКако нас дан-ноћ служе;Друже, хоће да пружеХлеба, соли и руже!(Слаће […]

И опет нас киње, децу пред крај века:Да смо недостојни хистерије наше;Да нас је захватила западњачка рекаИ да нам се душе опасности плаше! Земљо добра лажу! Ко те данас волиТај те мудро воли јер зна да си матиКоје се не тичу ни боси ни голи,Већ све млеко сишу здригли и богати. […]

Марионетски режимиПолитика свршеног чинаСтратегијска изненађењаДесанти? Деманти.Ово да усвојимо: морамоГеофизичко оружје (?)Клима, плима и осекаЗемљотреси довекаПриродни закониНа-о-ру-жа-ни народМесна заједницаЕлементарне непогодеИ друге ванредне приликеНепослушностОслонац на сопственеИздржљиви наш човек…ТрпежЛустер! Стално се клатиФортификације и запречавањеОБ на ПЗТ помоћу ПНХБОНепријатељу матерБрига о човеку (непрекидна)Шта се омогућава овим?Заболе ме идејаВрхунац кулминације затегнутостиУ истом међувременуТакви су ми […]

Не видимо Тореадора,Не излази из чадора. Зна се ко коси а ко воду носи:Око нас су бандериљероси. Меркају, њуше, чешу, тражеДа начепе, да убоду, да раздраже. Наши шпанци далеко виде:Без банде риљероса нема кориде!

Људи-љигаде који су упирали прстомУ јагњеће бригаде –Распоређени су данас у дивизионеНовокомпонованеЛоповске армаде. Уштве које немаху ништа, ономад –До голе стражњице –Намножиле се јутрос ко гамадИ држе десну страну главне улице!У дерњави: Држте лопова!Израста класа крадоснобова. Улични поткочачи, ситни кокошари,Потказивачи, плаћеници и фукаре(о, знамо чији су добошари!)Ево на путу су […]

Врло давно, пре два века,Варалица нека простаДошетала до Цетиња,А у својству важна госта. Скупили се Црногорци,Све го јунак до јунака;Слободари, диви, борциПод теретом од пушака. Оклевао ни трен није;Дично стао крај дувара:„Велможа сам из Русије –Бирајте ме за свог цара!“ Како рече, пушка пучеА за њоме шенлук прави.Грабају се ко […]

Нема збора:Монтенегро Црна ГораТешко пати без простора сатјеранаПоред мораУрвинама Дурмитора! А живјети усред „тора“Тешкоћа је, права мора –И за племе што не мариЗа имиџом да су борци –Како не би слободари,Оригинал Црногорци,Пожељели да отвореСпољна врата и прозореМонтенегра Црне Горе? Боже драги гдје се створе!Пут под ноге прије зоре!Сви горштачке носе […]

Боже мили уда великога!Који шћаше по земљи Србији,По Србији земљи да преврне: Традицију гиздаву госпођу;Историју стару ал држећу;И Просвету даму од манира;И Културу малолетну цуру. Политику од слаба морала(која би се ионако дала),Наду крхку која је пропала!И Истину срамежљиву женску,Па несталну кочоперну ВеруИ Госпођу велику и малу. Још отмену другарицу […]