Demokritov filozofski sistem je u osnovi ateistički. (OK, zato demokritija i nije demokratija.) Po njegovom učenju, osnovicu sveta čini materija koja se kreće – atomi. Svet postoji od iskona (Štamparska greška. Moderne demokratije vele da svet postoji od ikona, i da se sastoji od ikona.) Od Demokrita potiče i teorija koja veru u bogove tumači strahom ljudi od prirodnih pojava, koje su primitivnog čoveka naterale da strepi pred njima i da im pripisuje čudotvornu moć (Kakva tačna postavka, pa i anticipacija. S tim što se danas prirodne pojave odigravaju i u demokratskim skupštinama. Jednoga su pitali, ada zašto tako nelogično pričaš i šašavo se ponašaš? On im je demokritski objasnio: lako je vama, ja moram na raport pred Prirodnu Pojavu!)
Čulno opažanje po Demokritu predstavlja preduslov za mišljenje, ono pribavlja materijal pomoću kojega razum spoznaje istinu. (Sporan stav, mada vešto rečeno; moderni demokratski razum prvo zamisli istinu, potom nam kaže šta moramo da iskusimo, a šta ćemo u suprotnom kusati.)
Čulna spoznaja ne daje odmah čoveku pravo razumsko znanje, nego samo mnenje. To je stepenica saznanja koju Demokrit još zove „mračna vrsta spoznaje“ (Stop, stop. Teško je ovo generalno prihvatiti, mada postoje evidentni primeri: Ljudi u Savamali su onda imali svoje mnenje. Njihova čulna spoznaja u gluvo doba noći je bila de fakto „mračna vrsta spoznaje“, to da. Sačekajmo dakle razumsko znanje, eno ga uz stepenice saznanja. Kreteni i ne mogu imati drugo do mnenje unutar fantomke. Vrsne demokratije prave danas ovu finu distinkciju: a) mračna spoznaja svedoka i b) spoznaja mraka svedoka.)
Demokritov fragment 125: “Po mnenju boja, po mnenju slatko, po mnenju gorko, a uistinu atomi i prazan prostor” (Danas bismo rekli devastiran prostor. Precizirajmo i dopunimo: partijski atomi, devastiran prostor i pare. Kako pare, pitate? Pa čuli smo to mnogo puta: novac po mnenju ne smrdi.)
Mnogobrojni su Demokritovi spisi… Najznamenitiji spis se zove Veliki svetski poredak (Ta ti valjade, ka da nije demokritska!). Napisao je i Mali svetski poredak (Ne treba, kumašine, malo se sadrži u velikom. Nekad se govorilo učeno pars pro toto (deo umesto celine), ali danas znamo pravilan izgovor: toto sine pars (celina bez delova). ).
Sačuvane su brojne Demokritove pouke u obliku aforizama (Jež ga dosad nije objavljivao?) U tim aforizmima, Demokrit plemenitost čoveka ne vidi u poreklu, nego u dobroti. Demokrit bi hteo da vidi generičkog čoveka kao poštenog čoveka (Ne zajebavaj, čilanger.)
***
Dođosmo do kraja. Nivo razgovora je pao na prostačke uvrede i prekidamo čitanje. (Uporediti: Mićunov prekid konstitutivne sednice novog saziva Skupštine.) Ponovimo: alternativa demokratiji je demokritija. Demokritija počiva na 10 osnovnih načela: 1) Ne gen, nego dobrota; 2) Postoji i Mali svetski poredak; 3) Po mnjenju skupština, uistini prazan prostor; 4) Mnenje nije još mišljenje; 5) Čulno opažati danju, naročito noću; 6) Oprez: ljudi su prirodna pojava; 7) Ikona nije od iskona; 8) Istina je ateistična; 9) Ne može sin da uči oca kako se prave đeca; 10) Demokrita mora biti nasmejana osoba.
