Sad bar znamo da su to konstante, zapisane u sveskama i tajnim dosijeima stratega budućnosti kod nas. Pojavio se u subotu 9. juna 2001. članak u Politici, pod naslovom Kraj zapadne kulture. Vidimo i znamo: to nema veze sa Slob. Miloševićem!
Srbi su test zapadnog projekta. Došao je kraj Zapadne kulture. Ukinute su direktne i emotivne veze među ljudima. Plju! na eru informatike. Razlikovanje dobra i zla moralo bi biti uslovljeno neracionalnim impulsima, a ne daju nam te impulse! I razlikovanje istine i laži hoćemo da spada u domen neracionalnih impulsa, a zapadnjaci nam ne daju! Mi duhovnost, oni utilitarnost. Emotivna iskustva i lična mišljenja su balast i luksuz u zapadnom tehnosu (oni znaju samo za materijalno bogatstvo, profesionalni uspeh i fizičko zdravlje). Neki analitičar iz Amerike, Hjuer, vidi nas kao atavistički ostatak prošlosti; Srđa vapi, da ne legnemo na rudu (koliko još nas zna šta je ruda?). Neće da nas puste da budemo svoji, obični, mali. Denacifikacija znači desrbizacija. Zapadnjaci će u beogradu podići spomenik pokojnom Nebrigiću (ideolog homoseksualnosti). Naš identitet je zasnovan na porodici, zadruzi i plemenu. Ali se silom neće promeniti ljudska priroda Srba (nju je definisao, jednom za svagda, Srđa). Srbi su izgubili jednu rundu (ameriška reč). A trku treba izdtžati. I ne izgubiti sebe.
Ovoga puta je to potpisao Srđa Trifković. Već sledeće subote, javiće se i neko drugi. I nema to veze sa Slob. Miloševićem. Pamti konstante, i prenosi dalje. Dubok je Dunav za hladnjače sa leševima.