U diskusiju o uvođenju veronauke u škole, koja se povremeno vodi u novinama, uključio se danas (7. maj 2001), na sjajan način, umno, emotivno, argumentovano i deprimirano – Ljubiša Rajić, profesor filozofskog fakulteta u Beogradu.
Konstatovao je da “Savezno ministarstvo vera, potpuno nenadležno i za republički nivo i za prosvetu, dakle protivustavno i protivzakonito, vrši strahovit pritisak da se veronauka kao nastava kojom će se stvarati vernici uvede u sve razrede osnovne i srednje škole već od jeseni.” Postupak podržava i Republičko ministarstvo vera (nenadležno za prosvetu). Skupštinski Odbor za odnose sa verskim zajednicama zaobilazi Odbor za prosvetu i vrši isto takav pritisak, iznosi Rajić.
Zabrinut je da se “Srbija bez promene ustava i bez ikakvog, makar i ritualnog izjašnjavanja njenih građana, pretvara iz sekularne države građana u versku državu jednog naroda i jedne verske zajednice.”
Upitao se, zašto takvo nezakonito, bahato i iznad svega nestručno ponašanje onih koji su na izborima dobili mandat da državu i njene građane privedu zakonitosti i poštovanju prava?
Profesor Rajić kaže otvoreno i hrabro: “Klerikalne stranke imaju svoj politički interes da izokola, bez uvida političke i stručne javnosti, nametnu svoja viđenja države, obrazovanja i vere čitavom društvu zloupotrebljavajući školu, te nipodaštavajući i volju i prava onih koji se sa time ne slažu, a neklerikalne stranke se iz oportunističkih razloga prave da ništa ne vide i ne čuju. To je opšti lov u mutnom, ali sa mnogo gorim posledicama od trgovine privrednim objektima, ambasadorskim mestima i položajma u upravnim odborima. škola se tiče svih i kroz nju moraju svi. Niko nema pravo da se sa njom igra kao da je ogračka u bazenu sa peskom i na celim naraštajima leči svoje frustracije.”
Zaključak profesora je gorak:
“Ništa od svega onog što se čini ne izgleda ni nesvesno ni slučajno, a skoro histerična reagovanja na bilo kakvu kritiku i bilo kakav zahtjev za javnošću rada, te zatvaranja sastanaka za medije to potvrđuju. Neka im zato njihov Bog ne oprosti, jer znaju šta čine. A neka ne oprosti ni nama koji smo, glasajući za DOS, bili naivni i kupovali mačku u džaku, jer smo verovali da ćemo se rešiti jedne bahate i nestručne vlast i njenog prezira prema pravu. Srećan nam povratak u 1945, sad samo sa obrnutim predznakom i komesarima koji umesto zvezde na kapi nose krst oko vrata i vode nas u svetlu prošlost na način na koji čak ni njima mrski komunisti to nisu činili kad je reč o prosveti.”
Više od trideset godina svedočim da Srbija rađa značajne intelektualce, Ljubiša Rajić je jedan od njih, koji kažu pravovremeno, hrabro i kompetentno da nešto ne kreće u valjanom smeru. I uvek se konsterniram naknadnim saznanjem da ideje koje oni afirmišu – nemaju kvorum.