Category: proza

Lansiran je 2. marta 1972. iz Kejp Kanaverala. Prvi predmet koji je voljom Čoveka napustio Sunčev sistem. U njemu je ona slavna pozlaćena pločica na kojoj su muškarac i žena, i naznaka naše kosmičke adrese (ideja Karla Sagana, već pokojnog). Sada je nekih sedam milijardi milja daleko od nas. Evo, […]

Postoji reč, popovati. Kao, naš pop objektivno analizira. Kao, Papa hoće u Ukrajinu i, kao, tamošnji narod to neće. Kao, čitaju se molitve koje je sastavio mitropolit Odese Agatangel, svetom Nikolaju Čudotvorcu. Kao, mole se da Gospod požuri da izbavi stado pravoslavno od najezde vukova. Kao vukovi su Latini. Kao, […]

Jedanaestog jula 2001. slušam na TV Studiju B dnevnik… iz 1991. godine! Čita ona stara nakinđurena dama sve i svašta – i dugo. Čekam da dođe vreme da vidim Dnevnik datiran 11. jul 1995. Jedino ni reči neće biti o tome da je toga dana u Srebrenici ubijeno više hiljada […]

Biolozi nas uče da postoji biljka, travčica, koja se u narodu zove Popino prase. Sad, zanimljiva je priča – zašto baš popino prase. (Nadam se da nije komunistička ujdurma.) Kad stavite klas te biljke među dlanove, i trljate, klas se izmigolji! Pobegne! Izmiče! Od popinog praseta niko se nije ovajdio. […]

On istrči na fudbalsko igralište, i igra košarku. On uđe u trpezariju, i spava. On uđe u slastičaru, i traži konjak. On se pojavi u skupštini, i peva. On uđe na fakultet, i zahteva veronauku. On se umeša u kvartet tamburica, i gusla. I nikog da mu kaže, da gusla […]

Rođaku; U noći, davijalo me u SDB; U danu, javno se hvalilo da ne može protiv onih kod kojih se obulo i najelo! O guslarska (ostrašćena) nulo! šta te, veliš, sagnulo: Da poljubiš penčeta Gazde kuće gdje te obulo? Glupost čitaju plemenici; Cijene: nikakva šteta! Skoro da se vesele! (Očito […]

Koštunica: Treba podići spomenik mržnje Americi (Između sile i prava; Beograd-Valjevo-Srbinje, 2000); Koštunica: Komunisti su smatrali da se nesrpski narodi ne smeju cepati, a srpski narod mora cepati (Kao gore); Protić: Koštunica je ispravni nacionalista (Mi i oni, politički zapisi našeg doba, Beograd-Valjevo-Srbinje); Tadić: Srpske zemlje su pod privremenom okupacijom […]

Jedna poruka Aleksandra Karađorđevića upućena srpskim vojnicima 1916. godine glasi: “Ova velika borba je da napravimo Srbiju velikom, tako da ona uključuje sve Srbe i Jugoslovene, da bismo sačinili jaku i snažnu Jugoslaviju.” Jedan članak iz 1939. godine pojavio se pod naslovom: “Gde su Srbi – tu je i Srbija.” […]

“Nacionalizam je kao kurac. Svaki muškarac ga ima, ali za njegovo pokazivanje na javnom mestu ide se u zatvor. To je privatna stvar. Bez obzira koliko ste ponosni na njega, koliko god da je veliki, to ne znači da ga treba svakom turati pod nos.” Bravo, Nenad Čanak!

Poslije gimnazijskih dana, u kojima sam skoro halucinantno istraživao evidencije o Bogu, moji odnosi s tim Gospodinom su zahladnjeli do površnosti. Razlozi su obostrano ozbiljni; s moje strane mogu reći da se Bog u nizu događaja kod nas i šire – obrukao. A po pitanju Aušvica i blamirao! Tu sam […]

Političar koga su neko vrijeme tako zvali u Skupštini Srbije, ide u Haški zatvor. Ali, gle čuda – ima stila u tom za njega zlom času. Odbija da igra bijednu ulogu hajduka Radovana. Ne, nije se izjalovila. Traži nove bare. što nama ide u prilog, bar na kratko.

Gađenje je međa intelektualne bifurkacije. Svi, koji išta znače ovdje, to jest koji se svakog dana bar jednom pojave na nekoj televiziji, imaju zadatak da u prvoj rečenici pomenu Srbe ili Albance. Inače, šansa je prokockana. Ne daj bože da postoji ikakva društvena tema kojoj se veličina može sagledati mimo […]