Narodni heroj. Bijedni mediji rado objave cinične škrabotine “starobeograđana”. Jedan od njih je poznavalac Cetinjske ulice, njene istorije, ko je stanovao tu i okolo. Taj memoarista veli da je kod njegove majke svraćao Sava Kovačević, glavom i na žalost bradom. Sava je držao da su rod.
On se seća Save po bradi koja je bila kao od žice; brkovi su mirisali na duvan. U školi nije mogao da svari priče o narodnom heroju, legendi NORa, jer bi namah osetio ubod žice i gušenje zadahom krdže. I to je sve šta ima da kaže o jednoj značajnoj ličnosti iz istorije WWII. Dok čitam, zamišljam memoaristu i njegovu građansku klasu u jeku borbi na Sutjesci kao koloniju miševa koji glade tibu posle obilnog ručka na trpezi okupatorskih oficira i cijuču od smeha na pomen herojevih brkova. Dok vojskovođa gine tog juna sa svojim bratancem na braniku Jugoslavije. Koju je valjalo i socijalno-politički reformisati, nema dileme.
Grada Arad. Ne tako davno, grad Arad u Rumuniji je bio srpski grad. Ada odakle ja to znam? Uredno dobijam biltene Srbadije koji se svakodnevno distribuiraju iz zadužene Glavne nacionalističke kujne “Garašanin”. “Tada je Rumuna bilo samo u brdima.” Vlast je bila austrougarska, jezik njemački, ali su deka i baka šprehenovali srpski. Danas je tamo nekih 700 komada Srba, ali sa dna kace.
Arad je dakle Herceg Novi na obali Panonskog mora! Ta kako je došlo do toga da poludivalj narod iz Brda podjarmi Srbe iz Arada, koji je danas ne samo rumunski grad, nego i grad iz ukrštenica? Zar nijesu Srbi imali tamošnjeg Amfilohija? Botovsku žgadiju? Ministra spoljnih poslova iz Žitorađe? Kako se lako dadoše?
Nije se bre brale moglo za vakta Franje Josifa pjevati na koncertu amfilohijevskom pjesma: Tamo je Arad, tamo je Srbija. Mada su tamo bili i Srbi iz Bileće, jadan ti bog. Rmpalije prekodrinske. A u HN čini im se da mogu na napnu prema CG svoj mali impotentni rudimentarni penisčić i zapjevaju: Tamo je HN, tamo je Srbija. Niti ima pomena od srpaskog polnog organčića u odnosu na srbske bradate ljudeskare, četiri stotine iljade, u Americi; jer ne čuje se arlaukanje: Tamo je Čikago, tamo je Srbija.
Perpetuum mobile. Kad je nedavno, prije skoro dva vijeka, Francuska akademija nauka objavila da više neće razmatrati podneske tipa “napravio sam perpetuum mobile”, naučna komuna je to razumjela kao razuman stav: Ako bi neko oborio zakon održanja energije, zbog neraskidive veze među pojavama i zakonima u fizičkom svetu, srušila bi se cjelokupna naučna građevina, popadali bi stubovi znanja koji su neupitno i trajno zdravi (nema kooperacije rekli bi mladi doktorandi). Zbog toga se smije tvrditi, kako su francuski naučnici tvrdili, da su podnesci sa opisom rada vječne mašine pogrešni i može se ta tvrdnja potpisati a da niko nije ni pročitao novi “rad”. Je li to naučno i dopustivo? Naravno.
I prođoše silne decenije, a mi u Srbiji ne primismo mio glas o presedanu koji nekoć učiniše Francuski besmrtnici. Što god da se afirmativno napiše o Darvinu i teoriji evolucije, javiće se doktor medicine Radmilo Rončević koji će reći da “istinska naučna otkrića ukazuju na neodrživost teorije evolucije.” Mora se uzeti u obzir i sila Tvorca. Imamo li mi besmrtnike u SANU? Imamo. Jesu li oni stavili embargo na nove podneske u vezi sa primitivnim osporavanjem rončevića Darvinove teorije?
Kakvi smo mi Francuzi, takvi su nam i besmrtnici. Voljom Tvorca, znanje nam je do kolena, a htjeli bi da je bar do k…. Kad narastu plime znanja iz svetootačkog nasleđa, biće i željene rime.
A sad malo da se nasmijemo. Postoje evolucionisti koji su istom-takođe i teisti. Dobro ste pročitali. Naše gore lisci! Milan Ćirković, Miodrag Stojković i još nekoliko njia. Šta ćeš, nešto se nauči i u tim amerikama, u kojima varenika nikad ne iskipi. Šta ćeš, neko odobrava projekte i novac i u tim srbijama. Šta ćeš, postoji srpski gen, ima li neko nešto protiv, nema, hvala.
Prije 100 miliona godina pojavile su se pra-pčele. I danas su žive i zdrave, radine i korisne. Mogla je ta evolucija dalje da ne preteruje usavršavanjem bio-ološke građe do nivoa teističkih rončevića.
Srbija danas.Zamislite sliku: Čovjek ide ulicom i nosi transparent sa slikom Dragoljuba Draže Mihailovića. Sve je u okviru zakona; Ognjen uči u školi da su Tito i Draža dva prvoborca protiv okupatora! Sudovi su rehabilitovali zlikovca. I sad ključna tačka: Čovjek sa slikom ulazi na stadion “Partizana”. Igra se utakmica sa FIFA programa. Obezbeđenje hapsi Čovjeka sa slikom Draže i udaljava ga sa stadiona. Jer po FIFA pravlima četnički su simboli zabranjeni navijačima. To je precizno obrazloženo na FIFA sajtu. Ta šizofrena situacija – slobodan čovjek na ulici je prestupnik na stadionu – simbol je jada i čemera pravno-političkog ustrojstva i protivrečja današnjoj u Vučić-Dačićevoj Srbiji.
Ono što smo nagovijestili kao distopijsku bajku (zamislite…) završilo se kao mučna zbilja.
