Ovdašnji veliki tumači, naučnici-sociolozi, sve su veći tumači, a sve manji naučnici.
Politika je 7. aprila 2019. objavila razgovor sa Dragoljubom Mićunovićem. Iznad profesorove slika na naslovnici piše (kao da bukvalno izlazi iz sijede glave): “Vlast se ne menja mitingom, već izborima.”
A onda pored stoji tekst, kao da ovog trena izlazi iz usta sagovornika: “Bojkot parlamenta je glupost.” I još nešto u stilu: dijalog afirmiše demokratiju.
Šta ja da se lomatam dalje kroz cvećnjak intervju; ovo ostaje suština Mićunovićevih stavova. (Stari profesor to dobro zna i svesno ide na mečkinu rupu.)
A kakva je ta suština? Kukavna.
Naučnik ne komentariše kako dalje ako vlast deformiše pravičnu suštinu izbora. Kako, pobogu protiv negantesa?
Naučnik ne komentariše šta kad je parlament sveden na etalon gluposti, građevinskim radovima same bahate vlasti?
I eto tako. Dva bitna naučna problema zaobiđena. Biti na naslovnici Politike znači porast ugleda tumača. I rapidno opadanje kredibiliteta naučnika-sociologa.
