Sanjao sam da sam stranac (AntiDisovski: budan nijesam znao za sanjanja moć). Prilježno učim jezik. Juče sam savladao glagol RASTI. Naučio sam da se kaže ON RASTE.
Danas prelazim na glagol KRASTI. Vidim sličnost: kad glagolu krasti ukradem samo jedno slovo, ono k na početku, dobijam jučerašnji glagol rasti. Zaključujem da se kaže ON KRASTE.
Naravno nije; kaže se ON KRADE. Smeju mi se, akademici u Sanu.
Od napora učenja, od muke uvreda – razbolio sam se. Idem u Dom zdravlja. Tamo me čeka, sva u belom, gospođa R. S. (U Sanu može sve.) Ima štetoskop oko vrata. Objasnila mi je da je sa jezikom sve u redu; postoje izuzeci. Problem je samo u meni, jer nisam izuzetak.
Bio je petak. Od košmarne rečenice ’peci nisu izuzeci, svi su mi petki crni petci’, razbudio sam se. Nažalost (jedna riječ). Ili ’nažalost po nekih od nas’. Tuko, treba reći ’na žalost po nekih od nas’.
