Prkos je… ta, kome sam našao da objašnjavam najslavniju riječ narodnu! Iskusismo, međutim, u ovoj deceniji začikavanja da izvorno ta riječ glasi prkost. Da li je ona i do sada bila prkost, pa u brzom izgovoru se izgubi ono slovo na kraju – ne znam. Kome krivo, kome pravo, jedina izvorna upotreba te riječi je u sklopu idioma: prkost u grlu. Razumjeće ko je kusao koščatu vrst ribe. Dobismo po prkosu, rekao bi moj djeda, ali moj djeda odavno nije živ. Znao je za života i da popije. Kladim se, u tim trenucima čak bi izjavio: dobismo po prknosu.
Sećanje na Vukotu Babovića
>