Čitamo tekstove na internetu. Slušamo izveštaje na radiju. Prelistavamo štampu. I ne razumemo! Konfuzija nije posledica jezičkih teškoća. Naša patnja je više alpinistička – ne uspevamo da se popnemo uz glatku liticu besmisla. Nudimo dva sveža primera.
Primjer 1 Medijska kuća B92 nam objašnjava šta se desilo na današnji dan:
Petnaestog maja 1945. nemačke trupe napustile su Jugoslaviju u Drugom svetskom ratu. U četvorogodišnjem ratu poginulo je 1.706.000 ljudi, a zemlja je porušena i opustošena.
Da pojasnimo atmosferu koja se čitaocu sugeriše ovom informacijom: Nestašni turisti iz Nemačke veselili su se neko vreme u Beogradu i svuda okolo. Jugend je preterala sa konzumiranjem alkohola. Neki inventar je stradao, bilo je i porušenih objekata, pa i mrtvih telesa. Kad su shvatili da postaje neprijatno, rešili su da se bez dodatne pompe vrate u Nemačku. Počinjala je i radna nedelja, možda. Tek, napustili su naše krajeve. Začudili su se da je na Balkanu ostalo bez života više od milion ljudi. Mrtvi su počeli da zaudaraju, nije više bilo lepog provoda. Idemo dečki. Leševi i šut na napuštenoj pozornici? Neko će već da počisti scenu.
Trebalo je dati ovakvu odlučnu i konciznu, moralnu informaciju:
Petnaestog maja 1945. definitivno su poraženi na jugoslovenskom tlu njemački okupatori i njihove zločinačke sluge. Partizanska narodna vojska, u okviru antifašističke Alijanse, protjerala je i poslednjeg hitlerovca iz naše domovine. Granula je sloboda poslije četvorogodišnje naporne oslobodilačke borbe. Okupator je prouzrokovao masovne pogibije, veliku patnju i enormna razaranja. Smrt fašizmu – sloboda narodu.
Primjer 2 Elitni autor uticajnog dnevnika „Danas“ iznosi svoje mišljenje povodom nasrtaja peticionaša na status teorije evolucije u našim školama. Pošto je (korektno) ponovio da ostaje privržen crkvenom nauku koji se zove kreacionizam („čvrsto verujem da je ovaj svet i čoveka u njemu stvorio Gospod Bog), dosledno ali i pomirljivo zaključuje:
Školskih planova i programa što se tiče, ostajem pri stanovištu da u njima treba da budu zastupljene i kreacionistička i evolucionistička teorija, pa neka đaci biraju koja im bolje odgovara.
Da pojasnimo atmosferu koja se čitaocu sugeriše ovim stavom: Što god ko izjavi, jednako je vredna ponuda na švedskom stolu post-istina. Kreacionizam je, kao i darvinizam, tek jedna teorija. (Ali verski stav nije teorija, već skup dogmi. Teorija je skup uvida u istinitost pojave, uvida koji se podvrgavaju kriterijumima naučnog metoda.) Nauka ili nauk o nečemu – čovječanstvu je potpuno svejedno. Đaku treba prepustiti da odluči da li je Zemlja lopta ili ploča. Ignorišimo fakt da nauka može da predvidi moment pomračenja Sunca (koristeći zakon gravitacije), i da izračuna starost stijene u zemljinoj kori (koristeći zakon radioaktivnog raspada). Crkvena previđanja jednako su valjana kao i savremena naučna predviđanja.
A očekivali smo (sa dosta valjanih razloga) da savremeni, obrazovani intelektualci stanu iza ovakve edukacione politike:
Školskih planova i programa što se tiče, ostajemo pri stanovištu da u njima treba da bude zastupljena evolucionistička teorija (koja počiva na naučnom metodu). Đacima treba reći da je kreacinistički stav jedan davno prevaziđeni vjerski nauk u neskladu sa dobro utemeljenim naučnim činjenicama. Civilizacijski napredak ne sledi iz biranja stanovišta koja pojedincu bolje odgovaraju, nego iz kolektivnog, školskog opredeljenja za znanja koja su bliža, i sve bliža istini. Smrt nauku – sloboda nauci.
