Poštovani uredniče
Pročitao sam u Vašem cenjenom listu (dvobroj subota-nedelja, 22-23. septembar 2001) oglas Saveznog sekretarijata za vere. Ponuđenim sadržajem, bednom namerom i nedoličnim metodom – ostao sam šokiran. Mada su i dosadašnji potezi vlasti u vezi sa verskim nasrtajima na laičke škole bili takvi i toliki da je čudo što već nisam oguglao.
Je li moguće verskom zatucanošću G. A. Ajnštajna dezavuisati Teoriju relativnosti? Je li moguće verskom zaslepljenošću g. Č. Darvina poraziti Teoriju evolucije? Je li moguće verskom zaostalošću g. M. Planka omalovažiti Teoriju kvanta? Jeste, ako živite ovde i Bog vam dao mesto ministra!
Ja ne verujem, ja znam da su: veliki fizičari Albert Ajnšajn i Maks Plank, te veliki prirodnjak Čarls Darvin – bili ljudi nauke, a ne crkvene vere. To što kreativni ljudi nose u sebi, i povremeno o tome progovore, finu dozu intimne religioznosti (suočeni, kao svako misaono biće, sa čudom Sveta), ne može biti zloupotrebljeno (ne sme biti zloupotrebljeno!) u gnusnoj propagadno-navijaćkoj ujdurmi pet ili šest totalitarnih versko-dogmatskih komuna. Ta nedopustiva podvala da se identifikuje dnevna crkvena praksa sa supstratom intimne, egzistencijalne religioznosti pojedinaca iz sveta nauke zaslužuje puno naše prezrenje. I to bestidno trganje citata!
šta je nauka ako ne sluškinja naučnog metoda? A srž naučnog metoda je: da nema konačnih istina; da se sve dokazuje i preispituje. šta je crkvena vera (bilo koja) – ako ne sve suprotno od rečenog? Tu koegistancije ne može biti. Zato:
Napolje s veronaukom iz laičkih škola! Unutra nek ostane (jedinstvena) nauka o veri. Na koju se može primeniti naučni metod.
Kako je nastao pojam autonomije univerziteta, ako ne kroz napor da se skine sa vrata nauke jaram crkveno-vlastelinske stege? Najmanje što smo zaslužili je da nam perjanice borbe za autonomiju univerziteta ponude povratak u eru simbioze nauke i vere. Svako ko je pogođen ovom konstatacijom još ima šansu da se distancira.
A Saveznom sekretarijatu za vere – moj integralni prezir.