Železnička stanica. Na klupi, sa ocem, dečak jede hamburger. Žuti pas umornih, gladnih očiju ponizno čuči pred dečakom i posmatra komad hrane u njegovim rukama. Jednog momenta, posle dugog strpljenja, ponadao se (rđavo je protumačio jedan nesmotren dečakov gest) i ispružio čežnjivu njušku. Tog momenta pogodila ga je očeva cipela u obraz. Kratko je zaskičao, otskočio. Na moje zaprepašćenje, brzo se povratio – i ovog puta počeo agresivno da traži hranu!
To je pas koji dosad nije ručao a da nije prethodno dobio debele batine. On ne zna za milost bez bubetaka. Rane na njušci njemu su signal da bi mogao dobiti od homo sapijensa koju mrvicu mesa.
Debeli Tata je zadovoljan. Podriguje i prdi na kolodvoru. Tužna kuca je ovog puta imala pogrešan utisak. Pa, ništa…