Kratko, sasvim kratko, opet o uvođenju veronauke u škole. Poznati pisac je za uvođenje. Sporno je: kako bahato argumentuje. Kaže, otprilike: Ni ja nisam voleo matematiku, pa sam ipak morao da slušam i matematiku. Grozno je: kad se tako zbori javno, iz usta poznatog čoveka.
Formalno logički gospodin je u pravu. Zbilja, zašto se u školama uči fizika, a ne sanovnik? Zašto se izučava astronomija a ne horoskop? Ko je odlučio?
Stop! U tom pitanju, toliko naškom pitanju, krije se odgovor. To je onaj stav: radi se o ujdurmi (za verovati je: komunističkoj), nikako o sublimiranom svetskom i vekovnom iskustvu koje je dovelo do pouzdanih civilizacijskih načela čovečanstva. Eto, neko ko nije sklon Srbima, jedno jutro je mrzovoljno zaključio: mučićemo pravoslavce malo matematikom!
U istu saznajnu i pedagošku ravan da dovede matematiku i veronauku može samo neko ko je protagonista onog mentaliteta koji je naterao Adama Mihnjika da citira Ivu Andrića: Balkan je teško razumeti, jer na Balkanu svi lažu i ne zna se kome verovati. Jedan govori jedno, drugi drugo, treći treće i čovek se gubi u svemu tome…
To smo mi koji se gubimo, a hteli bismo da stavimo tačku na nazadovanje, o probuđeni delu naroda! Uštedeću nešto novinskog papira, poštovaću elementarnu logiku čitaoca: da ne obrazlažem šta je sadršaj i funkcija matematike. Ali ovo hoću dodati: Avion, kojim rečeni pisac kako čujem namerava leteti u Atinu, da nas tamo, sve nas, diplomatski predstavlja i zastupa – srušio bi se, da ne beše i da nije matematike, strmoglavce u Jonsko More. Ako bi uopšte doleteo; ako bi uopšte poleteo.
I zato ću Mihnjiku, koji reče da smo od istog majmuna, poručiti (ništa ne očekujući, ničemu se ne nadajući): Male su šanse da naše škole budu institucije za obrazovanje; istaknuti među nama zavešće prevaspitanje, oni to više i ne taje… Ako treba, neće se prezati ni od udara na gene; već su pale izjave, da su kivni i na nečije treće koleno.