Nažalost, velemajstor Svetozar Gligorić dobio je orden Nemanje prvog stepena. O tome piše Danas 7. aprila 2006. godine.
Čovek koji je zasluženo dobio velika odlikovanja socijalističke vlasti, u vremenu kad je i opravdao te počasti, trebalo je da odbije orden koji dodeljuje vlast koja oseća ružno neprijateljstvo prema prvoj vlasti.
Greška je nastala kao posledica starosti, kojoj smo svi dužni. Neka je sram one koji su zloupotrebili Gligine godine! I sam lauerat je smogao snage da kaže: “Nikada se nisam kandidovao za dobijanje ovog ordena…”. Ali, nije smogao snage da odbije…
Nije bio u cajtnotu, i napravio je grešku za ciglu sekundu! Da je bio iole koncentrisan na poziciju, tražio bi da pročita spisak dosadašnjih dobitnika; TADA BI MU BILO JASNO DA TO NIJE NJEGOVO ODLIČJE.
šta se tu može. Pojedini ljudi imaju nesreću da predugo žive. Stvari izmaknu kontroli. Gligorić nema više suprugu, nema ni dece. Možda su ga i prijatelji napustili, mnogi su svakako umrli.
Kad bismo, svojevremeno, pitali našeg oca Mika: “Kako si, šta radiš?”, odgovarao je: “Čekam smrt”. Ponekad bi se poluironično vajkao: “Neće ova pasja duša da ispada…”
Treba samo malo odlučnosti; dok ne stigne potonja ura; a stići će, samo što nije; ali ni te sitne odlučnosti nema, ni tolicno uzdržanosti, ni kod Glige, ni kod mene, ni kod velikih, ni kod malih, ni kod koga… šteta!
Pardon: ima jedan izuzetak: Einstein je 1952. godine (tri godine prije smrti) zahvalio na ponudi da bude odlikovan (odbio da bude predsjednik Izraela).