Kad sam svojevremeno čitao esej Meše Selimovića o Vuku Karadžiću i njegovim reformama jezika i svađama sa savremenicima, stranice su ostale išarane primedbama, sa mnogo podvučenih rečenica, sa silno mnogo uskličnika.
Vrlo dobro piše o mitu Vuka Karadžića u istom broju vikend-izdanja Danasa – Miroslav Jovanović. Uravnoteženo i korisno. Ljuba Stojanović, Aleksandar Belić i Miodrag Popović otvorili su vrata mita o Vuku, koji je dosta zla naneo i još hara. A izbora je bilo: to su Jovan Skerlić i Tihomir Ostojić.
Presudna pomoć je pravoslavcima došla od muslimana Meše 1967 (ovo se od milja šalim, Selimović je bio ateista). Suočio nas je sa istinom: dokle je uznapredovao mit kojemu treba namjestiti ljuku… Meša partizan i književnik, ponio se kao naučnik i intelektualac. Pozvao je u teškom času da preispitamo zasluge popljuvanih (Hadžić, na primjer), srljanje svečarstva, principe kulture.
Dobro je Miroslav pohvalio i osnivanje Univerziteta u Novom Sadu. Jer je posijana klica nauke koja već daje dobre plodove u razvejavanju magle. Taj posao nije uradio beogradski Univerzitet. Jer nije. Disperzija znanja po dubini teritorije, isplati se. Poražene treba rehabilitovati, korektno istorijski (romanopisac Vidaković). Po običaju, koji je star koliko i Kosovska bitka, nabijeđeni krivci ponijeli su krivice za koji nijesu ni čuli…
Treba ići Vuku u pohode, ali sa po kojom motkom. Politizacija Vuka, koja sa jezikom nema veze, više se ne može podnositi, a nijesu beznačajne snage koje naturaju taj golem teret srpskoj kulturi na nejaka pleća.
Da, da – ne treba bježati od zaključka: Partizani su na mnogim segmentima kulture bar pokušali da poprave grozne istorijske džombe koje su na putevima kulture ostale ispod vojničkih cokula srpskih nacionalista. Ali puteve valja održavati, nijedan nije za vjeki vjekov. Habaju se i pod opancima, a tek šta ostaje kad prođu amfibije! U šikari su još uvijek Orfelin, Venclović, Mušicki… Da ponovim:
Sve više se plašim misli, od koje dugo bježim: šta će jednog dana biti kad objektivno sagledamo sve važne datume ovdašnje istorije?
Ne treba neozbiljno čitati Teofila: Nikolaj Velimirović odavno nije vlasnik svoje biografije, pa možda ni bibliografije.