Holanđanin Hendrik Antoon Lorentz (1853-1928), profesor teprijske fizike u Lajdenu, jedan je od najznačajnijih fizičara u celoj istoriji te nauke. Dug je spisak njegovih bitnih doprinosa razvoju naučne misli na prelazu iz devetnaestog u dvadeseti vek. Pomenimo da je predvideo i objasnio mnoge fenomene vezane za interakciju supstancije i elektromagnetskog polja. Dao je klasičnu teoriju disperzije svetlosti, formulisao teoriju Zemanovog efekta. Unapredio elektrodinamiku pokretnih sredina i formulisao transformacije, koje danas nose njegovo ime, u specijalnoj teoriji relativnosti. Dobio je Nobelovu nagradu 1902. godine (zajedno sa P. Zemanom).
No, nad njegovim odrom, Albert Ajnštajn je pre svega citirao ove reči velikog učitelja: “Srećan sam što pripadam jednoj naciji koja je premala da načini velike gluposti.” Sjajno!
Ta mala nacija lišena kritične mase da generiše strašno zlo imala je potreban potencijal za vrhunske intelektualne prodore…