Jedna iznenadna polemika baš je ovih dana dobrodošla. Mihajlo Mihajlov je izneo mišljenje da ipak postoji kolektivna krivica naroda. Sonja Biserko je brilijantno komentarisala u Danasu 14. oktobra; pobila je ovu nesuvislu natuknicu. (Krivica je krivično pravna kategorija rezervisana za konkretne zločince.) Ona pominje zamenu teze, koju i poznati disident zagovara.
Mihajlov još nešto pita, opet zabrinjavajuće površno: Hoće li Biserko i slični poći da kleknu u Zagrebu i drugde? Jer, po njemu, to je suština, sve drugo su priče.
Odgovor hrabre žene je maestralan! Dobrim stilom, poručila je da moraju klečati državnici, koji su i po Hani Arent legitimni naslednici svega prethodnog, pa i nepodopština. A ne Sonje u Srbiji. Još je disident mogao da pročita da ne bi bilo dobro ovog puta ni da Koštunica kleči – bio bi to prazan i licemeran gest. To je jedan deveti predsednik na srbijanskoj fruli.
Tužna priča (jedna u lancu) o peni disidentstva na burnom moru novog milenijuma! Mihajlov je tu, bar u ovoj epizodi, nepotreban mehur.