Krajem novembra 2005. godine otvorio je gospodin Mahti Ahtisari sezonu razgovora o statusu Kosova. On će, bar na početku promovisati nadaleko čuvenu šatl-diplomatiju.
Nešto prije toga, u Novom Sadu su neonacisti minirali antifašistički skup na Filozofskom fakultetu, kojim je rukovodio gospodin Miodrag Perović. Mladi ošišani huligani u kožnim jaknama psovali su, pljuvali i šamarali učesnike tribine. Munjevito se tim povodom oglasio radikal Mirčić, funkcioner Skupštine Srbije. Uzeo je u zaštitu fašiste, riječima da je profesor Perović krpa od čoveka, nekompetentan tip i sl. (Masti knjige.) Najavljena je istraga, što se na fakultetu drže tribine koje vrijeđaju osjećaje fašista. Niko nije odobrio skup u instituciji koja ima punu autonomiju stručnog rada (zlobna kontra zbog toga što je vlast bila pitana, kako je odobren onda fašistički skup na pravnom fakultetu u Beogradu, na kome se veličao zločin u Srebrenici).
Ova se vrsta diplomatije zove šamar-diplomatija.