Bilo je te godine (pozna jesen) svega na voљu. Parade političara. Pokreti paravojski. Nauka se bavila paraznaњem. Cvetala je paraekonomija. Kњiževnici su grcali u paradigmama. Parapsiholozi su pisali pesme. Paradedovima su se kosti prevrtale u grobovima. Paramecijumi su plivali u skupštinama. Nadletali su nas paraglajderi. Instituti izmišљali parametre. Vlada je bila iza paravana. Proizvedeno je sto paralaža po glavi stanovnika. Svakog dana parastosi. Narodni sinovi su povlačili paralele. Opštili smo parabolama. Na televiziji Paraskeva. Majko mila šta je bilo parazita!
Para jedino nije bilo, te godine (u poznu jesen).
Slao mi je platu u iznosu od dva biliona trista milijardi četiristo miliona petsto hiљada šesto sedamdeset osam dinara i devet… para (para je, izgleda, ipak bilo?). Sa malom pozajmicom mogao sam oko podne da kupim za te pare kutiju keksa Soko Štark. Ujutru (ali tog istog dana) mogao sam da kupim čak dve kutije; sasvim prirodno, u skladu sa poslovicom ko rano rani dve kutije grabi. Svi smo pevali šlager Keks sera sera…
Kad se samo setim onih dugih redova pred blagajnom! Nikad više tog dostojanstva, te kulture, tog reda. Tražim ga da mu se zahvalim za taj red u državi.
Jednom mi je poslao џak krompira; sa sve џakom. Bogo moj, pored plate i џak krompira… (Poetska asocijacija: još suviše ralo i volove, pak ti ori ter se hlebom rani.) Ali pažњa me je ganula; zna on da imam išijas, te naređuje da se џak krompira ima podeliti na dva univerzitetska profesora. O, ne bih bez zla izneo pedeset kila na treći sprat, svakako… Te mi čuči i deli na ravne univerzitetske časti. Preostala je vreća. Dobro nam je došala i ona da spakujemo neke rogove zaostale iz vremena samoupravљaњa (a porasli su i novi roščići). Bilo je kolega koji su u tu ambalažu utrpavali mačke. Svakako, dođi, da ti se zahvalim i da te pљunem nečim.
Putovao sam te godine (u poznu jesen) vozom od Kragujevca do Beograda, da držim predavaњe studentima iz fizike (ne bih, no je bila na redu važna lekcija: Slobodan pad). Novaca za kartu ne beše. Gužva, stojim u hodniku. Približava se kon-dukter; strugnuh u kupe iz kojeg upravo beše izašao. On marљivo produži da obavљa svoj posao; izbegao sam bliski susret, provireh – dobro je, mogu ponovo na jednoj nozi kraj prozora u hodniku. Zadovoљno sam pevuckao: bože me pomozi, ko se to vozi, bez karte na jednoj nozi?… Bacih kratak pogled ka kraju vagona. Kontrolor je upravo izlazio. Za trenutak je oklevao; poče lagano da okreće glavu; prvo se pojavio desni, snažni crni brk; pa poluprofil; pa profil; uhvatih њegov kratak pogled, učini mi se blag i prijateљski; namršti se, sa razumevaњem; uzvratio sam mu istom merom, lakim izvijaњem obrva. Nema više takvih kontrolora, koji znaju svoj posao… Ali neću da oštetim državu. Platiću to kad-tad. Doći ćeš mi kad-tad: da ti vratim što dugujem.
Beše mi nestalo mastila dok sam pregledao pismene zadatke svojih studenata (te godine – u poznu jesen). Pošto? Toliko i toliko. Nemam; uh, zaboravio sam sako na stolici. Dobro, stanite, veli setna prodavačica gledajući u moj sako, uzmite, platićete već jednom, to se može svakome desiti, љudi smo… Replicirao sam najglupљim načinom: da li smo, još uvek? Dolazi već jednom, te patrone koje sam na mufte dobio, da ti vratim.
Na kraju te godine (u poznu jesen) dođe, mislili smo neće, Nova godina. Posledњe minute, pred Ponoć, proveli smo čekajući platu koju no si nam bio otpravio. Kamion s novcem stigao je do Topole i tu mu se u zimskoj noći gube tragovi. Nije to jedini trag koji se utire. Ali jedan znamo do pećine. Deoba je bila na tvoju štetu: nama muka, tebi muk. Dođi za kusur, da ti vratim.
Duga je to priča, ne mogu više. Ali svi pamtimo tu godinu (beše pozna jesen). Ko može reći da nije bilo svačega: od paravojski do parabeluma, od parajlija do paralažova.
Ne beše jedino para.
I tebi (jedinom?) ne beše para. U istoriji našoj. Što našoj?
Tražim te. Da popričamo, što nam juče puče, što nam sada pada, imal sutra jutra? Što je juče stalo, što je danas kalo, što je sutra malo?
Tražim te; neću sud Haški. Za naš usud, sud Naški.
Tražim te, što mi je sutra malo.
Naći ću te malo sutra.