Na RTS rade i istaknuti patriotski novinari. Oni su naročito prepoznatljivi kad su u funkciji sportskih novinara. Pa još kad se primakne finale!
Odnekud, oni misle ako forsiraju kvazi-religiozne fraze da su IN. Oni misle ako govore arhaično da su IN.
Rano u subotu 2. decembra 2006. igrali su naši odbojkaši u Japanu sa Brazilom – da uđu u finale Svetskog prvenstva. Komentator je upotrebljavao ovakve jezičke bravure:
- Na svetog Luku igrala se utakmica ta i ta i u publici je bio taj i taj – a bio je taličan za nas;
- Da kucnem u drvo…;
- Dabogda ovu sliku videli i u trećem setu!
- Neće ga servis – pa Bog!
- Do zla Boga važan trenutak meča!
- šta nam je suđeno…
Eto, na kraju je omladina (a ko drugi gleda sa žarom sudbonosne prenose?) uvidela da smo na svetog proroka Avdiju, pa i mučenika Varlama, pa i prepodobnog Joasafa – izgubili; jerbo je u publici neko bio taličan, a nacija je kunjala i nije kuckala u drvo, a Bog nije htio da se ponovi dobra slika i u trećem setu, a Bog još nije uslišio želji da naši bolje serviraju, i nije ga bilo briga što je nastupio dozlaboga važan trenutak meča.
Sve u svemu, moji lepotani: Nije nam bilo suđeno. Višnje sile su na strani bolje latinoameričke ekipe…