Miloš misli da bi trebalo uporediti muke koje su imali fizičari sa konceptom etra i muke koje svakodnevno imamo sa tajnim službama (vojnim, civilnim, bilo kojim…).
Pretpostavili smo etar. Onda vidimo, moramo mu dodati još nešto da bi objasnio neku pojavu. Već kod druge pojave, zahteva sledeću dodatu osobinu, da bi bio upotrebljiv. I sve tako redom. Nikad nije dovoljan, mora da se dograđuje. Usložnjava se, neprestano. Na kraju je etar jedan monstrum: previše složen i traži još hipoteza. Glomazan, a ne funkcioniše – samo pravi probleme. Pitaš li, gdje je Etar, uprite prstom, pokažite – muk…
Onda dođe Ajnštajn i kaže jednostavno: Dosta! Etar ne postoji. I to bude istina, olakšanje, napredak.
Napravili smo Tajnu službu. Treba da riješi neki zadatak, ali ne može ako je malo ne proširimo. I proširimo je. Za sledeći problem, isto, još je malo valja dograditi. Onda je usložnjavamo bez prestanka. Organizujemo ogranke. Otvaramo Odjeljenja. Potom imamo Dvije tajne službe. Civilne. Potom još dvije: Vojne. I sve to buja, a nama nije bolje. Ništa se pošteno ne dokazuje. Već se traži još jedna služba, koja bi bila pogodna za razrješenje naredne teškoće. Tako unedogled…
Pitate li, gdje su te službe, kako izgledaju, kome daju račun – muk…
Samo, sada nema Ajnštajna koji će da vikne: Dosta! Tajne službe ukidamo, ne postoje. Samo će se problemi društva tako riješiti. Lažne hipoteze iz sociologije nijesu protjerane…