Spiker na gledanoj televiziji nas sa osmijehom informiše da je sjutra Sveti Nikola – pola Srbije će slaviti, a druga polovina će ići kod njih na slavu. Tako veli.
To nije ništa novo. Ponavljaju nam to dugi niz godina. Najpopularnija slava u Srbiji je Sveti Nikola, 19. decembar.
Sad, dotični svetac je, navodno, zaštitnik moreplovaca. On ih posebno štiti kad duvaju jaki vjetrovi. U buri – eto njega da presudno stane na stranu Srbijanaca. Kad na beskrajnom okeanu zaplešu iskonske sile elemenata, mornari zemlje Srbije (što god to značilo) su bezbrižni; na njihovoj je strani čudotvorac Nikola.
Otvori mi se drugo oko u glavi! Srbija će imati more, i svoje građane na moru, jedino ako ne postoji Crna Gora, već je tamo takođe Srbija.
Zato je i akademik Marković, onda i potpredsjednik partije SRS, gledajući u kameru, pomalo ljutito pripretio: “Mi se ne možemo tek tako odreći mora.” Zato je i onaj malac koji je poručio da će nas sve kupiti, ponovio tu misao, sasvim nedavno.
Ne može zemlja koja ima stanovništvo da jedna polovina njegova slavi Svetog Nikolu, a druga polovina ide u goste kad se slavi – biti bez mora.
Pobogu! (Vidjeti i zapis Nikoljdan)