Problem je u tome što niko nema toliko vremena, energije i volje da pročita sve relevantno. Posljedica naše neobaviještenosti, koja je nužna dakle u ovom ili onom obimu, ogleda se u tome da nas je lako prevariti, odnosno da ne možemo provjeravati sve podatke.
Srećom, nijesmo sami, pa ponešto razjasne drugi u ime nas i za nas. Tako u Republici za jul 2002. možemo da ponovo pročitamo Veselina Čajkanovića, na temu Svetosavlje, paganstvo i hrišćanstvo.
E, to su već zabavne stvari. Bogami, poneko i ponekada je ozbiljno analizirao pojave! Evo nekih Veselinovih navoda:
“Sveti Sava je prokleo i upropastio svog psa, za koga se izrikom kaže da mu je bio veran i da se od njega nije odmicao…”
“Sveti Sava je prokleo celo selo, da se više ne množi, i da od tada svi seljaci nose samo crno odelo.”
“Zbog toga što mu jedan čovek u selu Slivnici nije dao hleba, izrekao je svetac strašno prokletstvo nad celim selom: da nemaju nikad svojih kuća, nego da se potucaju po tuđim kućama…”
“U jednoj pripovijeci iz sela Temnići priča se kako je Sveti Sava upropastio ticu kosa takoreći ni za šta.”
“Ima jedno verovanje poznato u mnogim srpskim krajevima, koje Svetoga Savu dovodi u vezu sa vucima. Prema tom verovanju, sveti Sava o svome danu saziva u planini sve vukove što ih ima, i – u vezi sa jednim starinskim shvatanjem da vuk ima prava da traži i dobije svoju nafaku – određuje im hranu (tajin) za narednu godinu, to jest šalje ih u razne torove i daje uputstvo šta da tu zakolju i pojedu.”
“Sveti Sava je okarakterisan kao božanstvo čija je oblast stočarstvo i stoka.”
Zbog svega toga Svetog Savu slavi prosveta u državi?