Aktuelni predsednik SANU, akademik D. M., izjavljuje da “mi propuštamo istorijsku šansu koja se dobija jednom u milenijumu da stvorimo zajedničku državu Srba i Crnogoraca. Pošto je očigledno da za to nismo sposobni onako kako to zaslužuje ta država i ovaj trenutak, stvari će ići onim tokom kojim takvim događaji idu kada iščezne razum. Prema tome, samo ime (države) ili problem imena neće značiti mnogo, jer će svako prekrštavanje svedočiti da je dete defektno. Iza duhovne pustoši, generacije koje dolaze imaće veselu priliku da naknadnom mudrošću naprave ono što im njihovi roditelji nisu bili kadri. Već sada, unapred, vidim opravdani gnev onih koji će biti neposredni korisnici našega bezumlja. Ne preostaje sada ništa drugo nego da svi zajedno krenemo u lov da svojoj novoj državi nađemo ime. Svako, dakle, dobija priliku da se u raznim rubrikama oglasi kao novi Jovan Krstitelj.”
Ovo je prenijela Politika 24. II 2002. na devetoj strani obrađujući temu moguće promene imena SRJ. Ako je i na devetoj strani, mnogo je od jednog krupnog čovjeka.
Otkud razmaženko zna 1) da je šansa istorijska, 2) da se javlja jednom u hiljadu godina, 3) da je iščezao naš razum, 3) da će rešenje biti defektno, 4) da će se na nas srditi potomci, 5) da je bezumlje i duhovna pustoš – sve što mu se ne sviđa??
Hoće da kaže: sve ovo skupa jeste pretnja još jednom stihijom… Ali stihijom koja će se generisati i isplanirati ne kroz milenijum, nego odmah!