Početak je februara 2002. i srbijansku scenu potresa afera Delimustafić. Alija Delimustafić je ratni šef policije u Bosni, po definiciji smrtni neprijatelj velikih Srba ovde, tamo i svuda. A uhapšen je u sred Beograda! Izgleda, ima poprilično iskrenih prijatelja i s ove strane Drine. Kad je bilo najpotrebnije, pružio je ruku spasa begaljicama preko ghranica entiteta. Tako, saznajemo da je dotični gospodin zaslužan što imamo u životu Biljanu Plavšić, trenutno Beograđanku. Kako to? Pa, Biljana odgovara pred sudom u Hagu – upravo je pod optužbom za zla koja je, misli se, učinila Bošnjacima. Lako, lako: Delimustafić ju je izveo iz Sarajeva!
Dakle, da kažemo ono što mnogi uglednici skrivaju kao zmija noge: Rat u Bosni bio je rat elita za podelu plena (društvena imovina u tranziciji). A ne verski. A ne građanski, a ne… A kad se deli plen, ima i dilova; nema nepotrebne, štetne mržnje među liderima. Mržnja je prebačena na entitete. Sve je išlo preko leđa mršavog stanovnika.
Sad smo tu gde smo. A gde je imovina… pa i to se uglavnom zna.