Sa zakašnjenjem čitam dvobroj Danasa, 19/20. maj 2001. Opsežan intervju Nenada Čanka, predsednika skupštine Vojvodine. Evo nepotpunog spiska žestokih izjava: 1) Kriza u zemlji je primarno politička; 2) Slobodan Milošević je 1990. trebalo da bude u zatvoru; 3) Kada je bio tender za prodaju Beočinske fabrike cementa? … Spreman sam da se kladim da bi nove ponude bile daleko veće od sadašnje i da dam ostavku ukoliko nije tako; 4) Ne može Slobodan Milošević da sedi u zatvoru , a da istovremeno njegovo delo ne samo da živi, nego se i nadgrađuje; 5) Čiji je državljanin Hašim Tači? 6) Kako ćemo primatizovati Trepču? 7) Dok si kooperativan, dok hoćeš da sarađuješ – od svega nema ništa; 8) Nećemo prihvatiti priču o legalizmu prihvatajući Miloševićev tip ustava koji je napravljen da ne može da se promeni, što jako odgovara desnim nacionalističkim strankama; 9) To je ideologija Vojislava Koštunice i njegove desno-nacionalističke grupacije koja je sada usisala u sebe najdesnije i najgore iz kompletnog bivšeg režima i u ideološkom i u kadrovskom smislu; 10) …DSS, koja je oduvek bila jedna strančica salonskih fašista; 11) … i sada ja treba da molim Vojislava Koštunicu i Zorana Đinđića da mi vrate ono što je Milošević ukrao; 12) Ovog trenutka je šest posto građana Vojvodine za nezavisnost, za republiku je jedanaest posto; 13) Pitanje uvođenja veronauke u škole je pitanje građenja velikosrpske hegemonistiške platforme koju je postavio Slobodan Milošević, a nastavila je da živi kroz delo Vojislava Koštunice i insistira za tim da se – pošto je propala ideja o velikoj Srbiji kao teritoriji – ide ka “duhovnom ujedinjenju” srpskog naroda što u stvari znači unifikaciju Srba u jedan isti kalup; 14) Ja sam se borio protiv onog, ali se nisam borio za ovo.
To je to! Ja ne znam šta ću sa sobom ni u jednom od dva slučaja: a) Čanak je u pravu; b) Čanak nije u pravu.