Kako je došlo do stanja da se povodom Gorskog vijenca brka umetničko delo sa istorijom? Više od toga, mnogi drže da je Njegoševo delo – arhivski dokumenat. S tim u skladu, nećete se dobro provesti ako pokušate da razlučite umetničku sliku od istorijskog događaja. Novak Kilibarda, profesor narodne književnosti na Filozofskom fakultetu u Nikšiću izneo je: u Crnoj Gori početkom 18. veka nije bilo istrage poturica. Kako je taj događaj (ili navodni događaj) osnovna tema Gorskog vijenca, izjava je zapažena i autor suda je u nekoliko slučajeva žestoko popljuvan. Kilibarda prosto veli da nema dokumenta koji ukazuje da se desila neka istraga (pominje kotorske, dubrovačke, venecijanske i zadarske arhive). Odmah su mu spočitnuli indoktrinaciju prilikom boravka u Sarajevu.
Ako je ta teza dr Kilibarde tačna, Njegoš raste u mojim očima. Mladi crnogorski vladar i pjesnik napravio je veliku sublimaciju istorijskih okolnosti, snažno oblikujući želje, nadanja i strepnje Crnogoraca onog vremena. Postoji realna osnova za veličinu Njegoševog epa. Samo što se ta veličina ne odražava u ravni patriota, zaglibljenih u iracionalnost i prostakluk.
Kilibarda još mirno kaže, kod najvećih književnika čovečanstva ideja stvaraoca pobeđuje subjektivnu ideju pisca. Znam pet-šest koji bi mu zbog toga odmah grkljan prerezali. Neka je prokleta nepodnošljiva lakoća obrazovanja, kad i trivijalne ubice postaju – opismenjeni.
Zbog čega normalna pitanja, koja bi profesori književnosti u srednjim školama morali sami da osmišljavaju, izazivaju teške potrese u javnosti? šta se valja iza brda?
Ko je i kad utemeljio princip da se ne sme razmišljati o temelju?