Negde u veče, ponedeljak bijaše 30. april 2001, na ružičastoj televiziji, u ugodnoj pozi slika se radikal srpski Maja Gojković. Zagrcnula se od ponosa, riječ sustiže riječ: Dičim se time da niko nikad od mojih predaka nije bio komunista.
Ali je gospođu Maju lako videti u skupštinskoj sali u prijateljskom razgovoru sa gospodinom Slobodanom Janjićem. Ko je gospodin Slobodan Janjić? Onaj poslanik, koji je poslaničkom kolegi Mehu Omeroviću rekao: Izađi u hodnik, ne bi mi bio ni prvi ni poslednji balija koga sam u svom životu zaklao.
Ah, kako je ugodno biti antikomuništa… možeš da kolješ do mile volješ… Uveče opereš ruke, pa na televiziju…