Tag: napusten-tor

Боже мили уда великога!Који шћаше по земљи Србији,По Србији земљи да преврне: Традицију гиздаву госпођу;Историју стару ал држећу;И Просвету даму од манира;И Културу малолетну цуру. Политику од слаба морала(која би се ионако дала),Наду крхку која је пропала!И Истину срамежљиву женску,Па несталну кочоперну ВеруИ Госпођу велику и малу. Још отмену другарицу […]

Из предела где су живелиПалеобрат и палеосестра(ливаде између Дњепра и Дњестра)Звуке архетипске он чујеПлеменског оркестра!Осећате ли? Вас прожима дух Прамаестра.

Лепи дечко РобеспјерВолео је: косијер! Мало када остариПриклони се сатари… Као зрео беше фин –Заљубљен у гиљотин.

Усред једног дичног града,Крај сокака од Ивеше,Стоји стара трошна зграда(сјајан знамен из културе!)Која једном давно бешеДом песника, барда Ђуре. Истрошена ћеремида,А прозори заковани.Пукотина преко зидаДвапут дубља него лани. Јер у доба Јакшић ЂуреНе бејаше беомала,Не бејаше арматуре –Преко мере беше кала. Дрво труло, зид се круни.Поцрнела зјапе врата.На тавану још […]

Макар се застиди!Око тебе луњајуАпатични апатриди… (Он само наприједГази, ћутиУста не отвара.) Силази са сцене!Попењи се у се –Љубимче Мецене!Благо нама (тј. јао)Шта си самоОбе-Ћао… А он једнако наприједГази, ћути –Устав не отвара.)

Било је то у једној земљи весељакаНа брковитом Балкану,Обогатила се мученички брзоЧета наших најгорих ђака:У једном дану! За ове су годинеСви били рођени,Исто су им поклекли школски дани,У исте светковинеСви били залуђени,Од чисте отмености сви пелцованиИ сви умели по истом плану. Било је то у једној земљи весељакаНа брковитом Балкану,Обогатила […]

За нализу стањаПожимо од питања:Зашто је Мандушић ВукНосио мрки брк? Можда приличиНосити брке по цичи.Али иначе? ЛетиСамо штети. У реду: бркатУ посети куму.Чему брци уШетњи кроз шуму?На симпозијуму? Брк не сметаДок ималац куња.Али како једеСлатко од дуња? Брке не носишДа би теже дисао!Ерго,Длаке над уснамаИмају дубљи смисао.Власник брковаХоће да каже:Озбиљан […]

Беше март деведесет седме.На релацији Крагујевац – Београд,Једна старица забрађенаУђе на станици БожурњаУ убого возило Аутосаобраћаја.Седе далеко од народа,Отвори торбу,Помаче боксове лаки страјка,Извади књигу Sidney Sheldon:АКО ДОЧЕКАМ СУТРА. Читала је до дубоког мрака.

Брзо је решен деобни спор:За нас тор,Њему светли двор.Наш Тома(с) антиМор! Замрсио је Чвор,Потом био Горд;Ко нема Гордијски ЧворНије државо-твор. Базда ваздаЧим зинеВоња из јазбине. Смрад опорОпија чопор.

To Guard BlackКад први неће а други не смеИ мисле: то је нешто тајно,Ја ћу вам рећи тајну помаме:Помаме настају једноставно. Узму се, рецимо, ципеле круте,Изнутра топле, сјајне с лица,У њих се ћушне… мудријашица. И шта да ради тако самаУ дивним, крутим ципелама?С црном косом и ружама? Зато у помаму […]

Препоручи да ме тамо приме;Да утекнем, да препливам плиме.Повинос је моје друго има. Да презимим ове дуге зиме –Прехрани ме, дивим имаш чиме!Повинос је моје право име… Не реци им! помози ми тиме.Пружи заклон – задужио си ме.Повинос је: презиме и име. Акобогда мењаће се климе,Нећу чучат под богато виме,Биће […]

Како је месец некад био потентан!Знала је месечина крпе да скинеС лепотица Будимље и околине. Месец је данас de facto другачији –Грешан сам, постао је свачији!Где му је хладна она мушка врелинаЉубав која је палила по селима? Уопште, више не знам за цурицуКојој Месец прекине макар пуљицу. Гледам га како небом споро […]