Нема шта да ти се згади:
У мојој згради
Живи пристојан свет:
Радиша и Верка номади
(стари друзи из воза за Тузи)
А Радисав пробисвет.
Радојко и Борисав-Бора
Жртве принудног одмора;
Млађахни Сава
До пола два чмава.
Кажем,
У мојој згради
Живи пристојан свет.
Ја, жена
И синова пет.
