Знам, Твоја благост испуњава школу
Кад дечја рука црта хиперболу.
Зар не бејаше Твој немир у мени
Увек кад с децом теглих о јесени
Котангенс од деведесет степени?
Онолика радост зашто и чему
Ако Те нема у хипотенузи,
У две катете, у целом теорему?
Зар Ти ниси оно што се не мења?
Етар око ватре? Прапотка стења?
Круг? Лудолфов број? Таблица множења?
А знам Твоја луча прожима тмину
Кад ум детета реши једначину.
Расту зидови моје собе; вани
Гњиле сате гњецају хулигани
И на плочнику време заудара.
За заљубљене неста сладоледа.
Укинуше жваке за моје ђаке.
У Твоје и у име Небеског реда
Топле се кувају порције каше
За наставнике, гоље, и просјаке.
То је сва милост Твоја, Правда цела
За Занос, за Прегнуће, што чиних?
За Хотење, за Визију, што дуго сних?
За Праштања?
За одрицања смела?
Велики Боже, јеси ли Ти циник?
