Јављам ти се Ђуро, брате:
Гледо сам им метаније,
Где варају бога жива –
Гледао сам где се пије,
Где се једе и ужива.
Јадам ти се Ђуро, брате:
Хоће рђе да позлате –
Своје стадо, своје верне;
И сад јавно призивају
Лицемерни, лицемерне!
Казао сам Ђуро, брате:
Гледао сам – не да нисам
Кад разблудом успламтите;
Гледо сам вас – не да нисам
Лицемери, упамтите!
Још ти пишем Ђуро, брате:
Амиџе су нам богате –
Свакодневно живота ми мог
Једу гојног јарца печеног.
А синови? Кад да бог…
Лези Ђуро, и не жали;
Чашом рујног тугу зали’!
П.С. Ана ради у бутику
А Милу су силовали.
